Удахни своју историју

Специјално за „Политику”
Вашингтон – Оно што има од историје, Нови свет убацује у свест грађана на најопипљивији начин. Историја у Америци мора да се удахне, окуси и омирише, да би се доживела у својој пуној величини. Тако су у Плимуту (Масачусетс) у оригиналним костимима оживљени сви путници и посада брода Мејфлауер, који на палуби, у кабинама и за крмом на реплици ове барке понављају уживо своју ходочасничку одисеју из 1690. године. У близини је „енглеско село” саграђено усред насеобине староседелачких индиоских племена, где енглески дошљаци са Мејфлауера гаје стоку, ткају прекриваче и једу без виљушке, за коју, ето у то време нису ни знали. Сада је аутентичности ради изостављају чак и када радознали туристи, или школске екскурзије наручују храну из времена када су први ходочасници додирнули плимутску стену и решили се да ту отпочну нови живот. Сви становници овог тематског парка обучени су да говоре на начин како су некада беседили први колонисти који су створили Нову Енглеску.

Кад једном платиш улазницу у америчку историју, можеш, како те саветују да разговараш са домаћицом (на глави бела капица, око струка кецеља, под њом сукње и подсукње ), о томе шта је то „потаж” или како се прави патка на домаћем огњишту. Не мораш бити познавалац Шекспировог језика да би их разумео, али ћеш, како кажу, морати добро да се помучиш да им објасниш шта у ствари тражиш, кад кажеш „купатило” или о каквим то ванземаљским стварима причаш кад помињеш лаптоп. Ако ти се овај времеплов у националне странице толико допадне, можеш следећег лета да се пријавиш као волонтер, па ћеш и ти носити капицу и кецељицу, распиривати огњиште и заборавити да постоји виљушка.

И други музеји и тематски паркови у Америци осмишљени су тако да траже активну улогу и учешће посетилаца у њихов живот. Европљанима навиклим да се њихове хиљадугодишње историјске дилеме и теорије расправљају на академским висинама, не прија увек ово поигравање са историјским аматерима који своју улогу играју изнова за сваког новог посетиоца жељног непосредног контакта са старим временима. Они ће рећи да је одлазак у музеј овде тривијално и детињасто искуство а да су свети историјски датуми спуштени на земљу и у додиру са њом недопустиво вулгаризовани. Али Американци од малих до старих ногу здушно у породици гутају лекције као најслађи напитак.

Сваки од ових историјских паркова прати скривена логистика. На Интернету се може проверити свака миља са одисеје Мејфлауера, дубина мора, ветрови, имена и презимена путника и њихов пртљаг… Многи испитују да ли су можда потомци неког од првих досељеника.

Посебна друштва скупљају прилоге и донације за унапређење и одржавање историјских хепенинга. Од приватних лица откупљују се стари предмети првих насеобина, или се праве реплике верне оригиналу.

Овде је циљ да се и најкомпликованија ствар, објасни тако да је може разумети и човек без великих школа. Тако је и са историјом. Она мора да буде приближена животу и занимљива. Иначе заостаје заборављена на некој прашњавој полици коју нико више нема времена да гледа.