Нова економска криза?

– Велике банке су пред већим ризиком него икада раније. Данас су више изложене удару од рецесије, системски ризици по економију су дакле, уопштено већи него што је то било 2008. године – рекао је Шиф.

– Након распада 2008. године америчка влада је спасавала банке и упумпала новац у економију како би зауставила пад у провалију. Мимо тога није направљено ништа како би се решио проблем плата, које стагнирају. Тим неким банкама требало је дозволити да пропадну пре десет година – тврди Шиф и упозорава да из те последње кризе нису научене лекције.

– Поновили смо и проширили све грешке, које су изазвале последњу кризу, и тако „обезбедили” да следећа буде много гора – рекао је он.

Према његовим речима, сви проблеми који су проузроковали финансијску кризу из 2008. године данас су још већи.

Велика већина Американаца и даље живи у сенци велике рецесије. Многи су и у горој ситуацији, него пре кризе, јер су у међувремену порасле цене некретнина, здравственог осигурања и образовања, док је вредност онога што поседују мања него у доба пре 2007. године. Прошле године око 40 одсто америчких породица борило се да изађе на крај с базичним стварима попут: хране, здравства, плаћања режија и станарина или кредита, каже једно велико истраживање које је спровео Институт „Урбан”. Све то упућује да се САД котрља према идентичној кризи каква је била 2008. године.

А кад се деси у Америци, рашири се брзо по целој планети.

Питер Шиф тврди да ће нову кризу, за разлику од претходне, која је избила због хипотекарног дуга, долара и злата, ову нову карактерисати пре свега дужничко ропство у САД.

– Национални дуг ће бити полазна тачка, епицентар кризе, долар ће се сурвати, цене злата порасти, потрошачке цене ће расти... – упозорава цењени економиста.

Десет година након колапса „Леман брадерса” важно је да се разуме како прави темељ и семе велике рецесије није била банкарска криза, него растући дисбаланс између потрошње грађана и целокупне продуктивности, коју су узроковале плате које стагнирају и растућа економска неједнакост у друштву.

Дисбаланс се вратио, добро припазите на своје новчанике, поручује колумниста „Њусвика”.

И Ноам Чомски упозорава на нову кризу, а Доналда Трампа види као новог узрочника. Он је рекао да влада америчког председника подстиче поскупљење акција на тржишту капитала, које би могло лако да доведе до новог финансијског краха.

Уз трговински рат с азијским земљама, увођењем царина на разне производе, Трамп као да убрзава тај долазећи економски цунами. Светска економска криза од пре десет година није заобишла ни Србију, а према оцени премијерке Ане Брнабић, економија Србије је данас много отпорнија на промене, пре свега захваљујући мањем јавном дугу који је испод 60 одсто.

– Светска економска криза погубно је погодила Србију. Тадашња влада је причала да имамо шансу у светској економској кризи и баш ништа нису урадили да Србија постане конкурентна и да привуче неке од инвестиција, које су се тада затварале широм Европе и света. Међутим, Србија је претрпела велике штете – рекла је Брнабићева.

Према њеним речима, Србија је данас јача земља, захваљујући мерама фискалне консолидације које је, подсећа, претходна влада, на челу с тадашњим премијером Вучићем, имплементирала.

– Наш циљ је да тај јавни дуг у наредним годинама буде испод 45 одсто, како би Србија била у „сигурној зони” у случају сваке наредне, потенцијалне, кризе на тржишту – подвукла је Брнабићева.

Додала је и да је инфлација Србије неколико година уназад у планираним оквирима, као и да је незапосленост, у односу на, каже, тренутак после светске економске кризе, преполовљена. Истиче да су даљи приоритети државе да побољша климу за улагања, која је већ, примећује, дала одличне резултате јер је само прошле године било 2,6 милијарди евра инвестиција.

– Ове године, до сада, још је бољи ниво инвестиција него прошле године – навела је премијерка. – Србија је данас небројано пута јача, не може да се пореди с економијом, државном управом и јавном потрошњом, које су у време светске економске кризе биле изразито неодговорно вођене. Данас то више није тако и ја се тиме поносим – рекла је Брнабићева.