Nova ekonomska kriza?

– Velike banke su pred većim rizikom nego ikada ranije. Danas su više izložene udaru od recesije, sistemski rizici po ekonomiju su dakle, uopšteno veći nego što je to bilo 2008. godine – rekao je Šif.

– Nakon raspada 2008. godine američka vlada je spasavala banke i upumpala novac u ekonomiju kako bi zaustavila pad u provaliju. Mimo toga nije napravljeno ništa kako bi se rešio problem plata, koje stagniraju. Tim nekim bankama trebalo je dozvoliti da propadnu pre deset godina – tvrdi Šif i upozorava da iz te poslednje krize nisu naučene lekcije.

– Ponovili smo i proširili sve greške, koje su izazvale poslednju krizu, i tako „obezbedili” da sledeća bude mnogo gora – rekao je on.

Prema njegovim rečima, svi problemi koji su prouzrokovali finansijsku krizu iz 2008. godine danas su još veći.

Velika većina Amerikanaca i dalje živi u senci velike recesije. Mnogi su i u goroj situaciji, nego pre krize, jer su u međuvremenu porasle cene nekretnina, zdravstvenog osiguranja i obrazovanja, dok je vrednost onoga što poseduju manja nego u doba pre 2007. godine. Prošle godine oko 40 odsto američkih porodica borilo se da izađe na kraj s bazičnim stvarima poput: hrane, zdravstva, plaćanja režija i stanarina ili kredita, kaže jedno veliko istraživanje koje je sproveo Institut „Urban”. Sve to upućuje da se SAD kotrlja prema identičnoj krizi kakva je bila 2008. godine.

A kad se desi u Americi, raširi se brzo po celoj planeti.

Piter Šif tvrdi da će novu krizu, za razliku od prethodne, koja je izbila zbog hipotekarnog duga, dolara i zlata, ovu novu karakterisati pre svega dužničko ropstvo u SAD.

– Nacionalni dug će biti polazna tačka, epicentar krize, dolar će se survati, cene zlata porasti, potrošačke cene će rasti... – upozorava cenjeni ekonomista.

Deset godina nakon kolapsa „Leman bradersa” važno je da se razume kako pravi temelj i seme velike recesije nije bila bankarska kriza, nego rastući disbalans između potrošnje građana i celokupne produktivnosti, koju su uzrokovale plate koje stagniraju i rastuća ekonomska nejednakost u društvu.

Disbalans se vratio, dobro pripazite na svoje novčanike, poručuje kolumnista „Njusvika”.

I Noam Čomski upozorava na novu krizu, a Donalda Trampa vidi kao novog uzročnika. On je rekao da vlada američkog predsednika podstiče poskupljenje akcija na tržištu kapitala, koje bi moglo lako da dovede do novog finansijskog kraha.

Uz trgovinski rat s azijskim zemljama, uvođenjem carina na razne proizvode, Tramp kao da ubrzava taj dolazeći ekonomski cunami. Svetska ekonomska kriza od pre deset godina nije zaobišla ni Srbiju, a prema oceni premijerke Ane Brnabić, ekonomija Srbije je danas mnogo otpornija na promene, pre svega zahvaljujući manjem javnom dugu koji je ispod 60 odsto.

– Svetska ekonomska kriza pogubno je pogodila Srbiju. Tadašnja vlada je pričala da imamo šansu u svetskoj ekonomskoj krizi i baš ništa nisu uradili da Srbija postane konkurentna i da privuče neke od investicija, koje su se tada zatvarale širom Evrope i sveta. Međutim, Srbija je pretrpela velike štete – rekla je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, Srbija je danas jača zemlja, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije koje je, podseća, prethodna vlada, na čelu s tadašnjim premijerom Vučićem, implementirala.

– Naš cilj je da taj javni dug u narednim godinama bude ispod 45 odsto, kako bi Srbija bila u „sigurnoj zoni” u slučaju svake naredne, potencijalne, krize na tržištu – podvukla je Brnabićeva.

Dodala je i da je inflacija Srbije nekoliko godina unazad u planiranim okvirima, kao i da je nezaposlenost, u odnosu na, kaže, trenutak posle svetske ekonomske krize, prepolovljena. Ističe da su dalji prioriteti države da poboljša klimu za ulaganja, koja je već, primećuje, dala odlične rezultate jer je samo prošle godine bilo 2,6 milijardi evra investicija.

– Ove godine, do sada, još je bolji nivo investicija nego prošle godine – navela je premijerka. – Srbija je danas nebrojano puta jača, ne može da se poredi s ekonomijom, državnom upravom i javnom potrošnjom, koje su u vreme svetske ekonomske krize bile izrazito neodgovorno vođene. Danas to više nije tako i ja se time ponosim – rekla je Brnabićeva.