Да ли ће бити репризе Новосадског договора

Пре неколико дана у овој рубрици је објављено писмо читаоца који је предложио да се пронађе заједнички назив за мање- више исти језик којим говоре Срби, Хрвати, Црногорци и Бошњаци. Убрзо затим, у „Погледима” се огласио преводилац Павловић („Ду ју спик Милошевић”, 14. 9), који је предложио да се заједнички језик зове штокавски, што би, по његовом мишљењу, могло да одговара свима који њиме говоре. Он сматра да би се договор о томе могао лако постићи.

Како још памтим Новосадски договор о српскохрватском језику, то се бојим да би се и овај – о заједничком називу за језик – могао завршити на сличан начин. Новосадским договором из 1954. године закључено је да су ћирилица и латиница равноправна писма и препоручено да се у Србији појача употреба латинице, а у Хрватској ћирилице. Последица препоруке била је та да је у Србији ћирилица постепено све више нестајала, док Хрватима није падало на памет да се држе Новосадског договора и користе ћирилицу.

Бојим се да би и у овој прилици, ако би се постигао договор о штокавском језику, једино Срби похитали да се одрекну имена свога писма, док би сви остали задржали садашње називе.

Божидар С. Јанковић,
Београд