Формирати министарство за дијаспору

Недавно је објављен податак да 12 милиона људи у свету говори српски. То значи, ако нас овде има мање од седам милиона, да наша дијаспора броји преко пет милиона људи, а то је више него што многе самосталне државе имају становника. То значи да скоро половина српског народа живи по свету. А како ми бринемо о њима?

Моје уметничке обавезе воде ме већ 60 година по свету, уздуж и попреко, преко пет континената. И свуда сусрећем нашу дијаспору: негде су бројнији, негде их је мање, али их има чак и у – Јапану!

Преносим ставове једног нашег сликара, звучног презимена, који већ 20 година живи у Хамилтону, у Канади. Он каже: „Невероватно је да немамо министарство за дијаспору, поготово када се ради о толиком народу. То министарство би морало да буде у функцији исељеничких животних токова, из чијих искустава би се остварили могући пројекти од обостраног виталног значаја. Затим, превише је регистрованих организација које немају неку заједничку институцију као ’капу’, која би све жеље и интересе презентовала и у матици, и у дијаспори. Да постоји Министарство за дијаспору вероватно би синхронизованије деловале и политичке структуре – амбасаде и конзулати, а вероватно би се разрешио и проблем права гласа, што до сада није учињено. А Канађани тај проблем немају – поштује се њихова демократска воља.”

Нешто мора да се мења, велику бригу и пажњу треба усмерити према нашој дијаспори, одмах формирати министарство са стручним људима, који ће умети да дијаспору анимирају – али и да је подстакну на активну сарадњу са матицом.

После посете премијерке Ане Брнабић Америци нешто интензивније почело је да се говори о дијаспори и њеним проблемима. Можда ће из тога проистећи и нека добит за пет милиона наших у свету...

После гашења Министарства за дијаспору формиран је одсек за та питања при Министарству иностраних послова. Тај сектор веома посвећено води амбасадорка др Љиљана Никшић, али то, очигледно, није довољно. Најављена реконструкција владе је, можда, прилика да се унапреде наши односи са дијаспором, а министарство за бригу о нашима у свету морало би да буде стартна линија, са које ће се ићи у даље опсежне акције.

Проф. Никола Рацков