Америка више не дели лекције

Поједини медији у Србији пренели су да је Трамп наводно рекао да су „Срби добар народ” и да има разумевање за спор Београда са Приштином. Можете ли да потврдите те наводе?

Рекао је да су Срби добар народ, а што се тиче разумевања, ту је пре свега реч о сигналима који долазе из администрације. И не само што се тиче Србије, односно дијалога Београда и Приштине. Ја сам пажљиво слушала конференцију за новинаре председника Трампа, која је трајала дуже од сат времена, и ту је он доста детаљно говорио о новим ставовима америчке спољне политике. Акценат је био управо приступ да Америка не жели да држи лекције другим народима, да исправља њихов начин живота и оно у шта верују, већ да буде, уколико је то могуће, неко ко жели да помогне и да буде медијатор између две стране, али да неће наметати сопствена решења. То је управо оно што се дешава у дијалогу Београда и Приштине. Први пут је, чини ми се, Америка рекла да не постоје више црвене линије и да желе да дају простора да се између две стране нађе неко компромисно решење.

Пре доласка на овај интервју састали сте се са Весом Мичелом, помоћником америчког државног секретара за Европу и Евроазију, који је и главни оперативац Трампове администрације за наш регион. Како је прошао тај састанак?

На састанку смо заједно били потпредседник владе и шеф дипломатије Ивица Дачић и ја. Показан је велики степен разумевања, америчка страна је повукла неке потезе који се могу тумачити као сигнали добре воље у односу на Србију и чини ми се да је Србија одговорила истом мером. Комуникација је добра и сигурно да је потребно још рада и труда да се поверење између Вашингтона и Београда поново успостави на оном нивоу на којем је било пре неколико деценија. За сада идемо у добром смеру.

Указали сте на важност несмањивања мисије УН на КиМ – Унмика. Какав је ваш став o улози УН у решавању косовског спора, имајући у виду да Светска организација не учествује у Бриселском дијалогу?

Тако је, ја сам говорила у оквиру конференције „Акција за мир”, где сам рекла да сам изузетно поносна због тога што је Србија земља која има највише учесника у мировним мисијама од свих земаља на Балкану, док је девета у Европи. Више од 300 наших жена и мушкараца учествује у међународним мисијама широм света и желела сам то да поделим са осталим земљама зато што сам сматрала да је то нешто о чему се не зна довољно, а изузетно је важно да би се показало колико је Србија важан чинилац и озбиљан партнер. Што се тиче Унмика, на истој конференцији сам апеловала да се мисија УН не смањује ни по броју ни по томе шта је улога Унмика на КиМ, што јесте важан чинилац за осећај безбедности Срба и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији.

Када је реч о улози УН, нажалост, мислим да је свима јасно да она није превелика и то је била огромна грешка људи који су у то време водили Србију што се дијалог о КиМ из Уједињених нација пребацио у Европску унију.

Али, опет понављам, ново лице те одговорне, одрасле Србије је да не плаче над проливеним млеком него да узме то што има у овом тренутку и те карте какве су нам сада подељене и да са њима урадимо оно што најбоље можемо за грађане Србије и пре свега будућност Србије и све будуће генерације.

Кад говоримо о Косову и УН намеће се питање извештаја генералног секретара који би требало да се на свака три месеца нађе у Савету безбедности УН. Иако је извештај написан, већ други месец не долази до овог најутицајнијег тела УН. Како то коментаришете?

Ту смо имали велико неразумевање Велике Британије, о чему смо директно са њима комуницирали. Мени је жао што су они сматрали да то не треба да уђе у агенду и рекла сам да мислим да је то политички неискрено. Ако су већ осећали да је Балкан довољно важан да и поред тога што излазе из ЕУ желе да Лондон буде домаћин Самита западног Балкана, онда је ваљда Балкан довољно важан да остане на дневном реду Савета безбедности. Са осталим партнерима ћемо радити на овом питању у будућности и од тога нећемо одустајати.