Amerika više ne deli lekcije

Pojedini mediji u Srbiji preneli su da je Tramp navodno rekao da su „Srbi dobar narod” i da ima razumevanje za spor Beograda sa Prištinom. Možete li da potvrdite te navode?

Rekao je da su Srbi dobar narod, a što se tiče razumevanja, tu je pre svega reč o signalima koji dolaze iz administracije. I ne samo što se tiče Srbije, odnosno dijaloga Beograda i Prištine. Ja sam pažljivo slušala konferenciju za novinare predsednika Trampa, koja je trajala duže od sat vremena, i tu je on dosta detaljno govorio o novim stavovima američke spoljne politike. Akcenat je bio upravo pristup da Amerika ne želi da drži lekcije drugim narodima, da ispravlja njihov način života i ono u šta veruju, već da bude, ukoliko je to moguće, neko ko želi da pomogne i da bude medijator između dve strane, ali da neće nametati sopstvena rešenja. To je upravo ono što se dešava u dijalogu Beograda i Prištine. Prvi put je, čini mi se, Amerika rekla da ne postoje više crvene linije i da žele da daju prostora da se između dve strane nađe neko kompromisno rešenje.

Pre dolaska na ovaj intervju sastali ste se sa Vesom Mičelom, pomoćnikom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koji je i glavni operativac Trampove administracije za naš region. Kako je prošao taj sastanak?

Na sastanku smo zajedno bili potpredsednik vlade i šef diplomatije Ivica Dačić i ja. Pokazan je veliki stepen razumevanja, američka strana je povukla neke poteze koji se mogu tumačiti kao signali dobre volje u odnosu na Srbiju i čini mi se da je Srbija odgovorila istom merom. Komunikacija je dobra i sigurno da je potrebno još rada i truda da se poverenje između Vašingtona i Beograda ponovo uspostavi na onom nivou na kojem je bilo pre nekoliko decenija. Za sada idemo u dobrom smeru.

Ukazali ste na važnost nesmanjivanja misije UN na KiM – Unmika. Kakav je vaš stav o ulozi UN u rešavanju kosovskog spora, imajući u vidu da Svetska organizacija ne učestvuje u Briselskom dijalogu?

Tako je, ja sam govorila u okviru konferencije „Akcija za mir”, gde sam rekla da sam izuzetno ponosna zbog toga što je Srbija zemlja koja ima najviše učesnika u mirovnim misijama od svih zemalja na Balkanu, dok je deveta u Evropi. Više od 300 naših žena i muškaraca učestvuje u međunarodnim misijama širom sveta i želela sam to da podelim sa ostalim zemljama zato što sam smatrala da je to nešto o čemu se ne zna dovoljno, a izuzetno je važno da bi se pokazalo koliko je Srbija važan činilac i ozbiljan partner. Što se tiče Unmika, na istoj konferenciji sam apelovala da se misija UN ne smanjuje ni po broju ni po tome šta je uloga Unmika na KiM, što jeste važan činilac za osećaj bezbednosti Srba i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Kada je reč o ulozi UN, nažalost, mislim da je svima jasno da ona nije prevelika i to je bila ogromna greška ljudi koji su u to vreme vodili Srbiju što se dijalog o KiM iz Ujedinjenih nacija prebacio u Evropsku uniju.

Ali, opet ponavljam, novo lice te odgovorne, odrasle Srbije je da ne plače nad prolivenim mlekom nego da uzme to što ima u ovom trenutku i te karte kakve su nam sada podeljene i da sa njima uradimo ono što najbolje možemo za građane Srbije i pre svega budućnost Srbije i sve buduće generacije.

Kad govorimo o Kosovu i UN nameće se pitanje izveštaja generalnog sekretara koji bi trebalo da se na svaka tri meseca nađe u Savetu bezbednosti UN. Iako je izveštaj napisan, već drugi mesec ne dolazi do ovog najuticajnijeg tela UN. Kako to komentarišete?

Tu smo imali veliko nerazumevanje Velike Britanije, o čemu smo direktno sa njima komunicirali. Meni je žao što su oni smatrali da to ne treba da uđe u agendu i rekla sam da mislim da je to politički neiskreno. Ako su već osećali da je Balkan dovoljno važan da i pored toga što izlaze iz EU žele da London bude domaćin Samita zapadnog Balkana, onda je valjda Balkan dovoljno važan da ostane na dnevnom redu Saveta bezbednosti. Sa ostalim partnerima ćemo raditi na ovom pitanju u budućnosti i od toga nećemo odustajati.