Наплата непостојећих услуга

Већ више од сто година у телефонији тарифирање почиње када се позвани корисник јави. Међутим, СББ је увео новину, ако се после четвртог позива, а то је 15–16 секунди, позвани корисник не јави, чућете аутоматску секретарицу СББ-а која вас обавештава да особа коју тражите није доступна (као они знају да она није ту) и да можете да јој оставите поруку. Тако испада да, уколико корисник кога сте позвали нема брзину револвераша и не „потегне” слушалицу у року од петнаестак секунди, то ће вас коштати 1,20 динара, иако нисте добили онога кога сте тражили, већ некакву СББ машину. Сума коју сте платили није велика, али ако у току месеца има на милионе таквих случајева, онда је СББ прилично ушићарио.

Следећи „велики играч” је ЕПС (Електропривреда Србије) који је у тарифне ставке увео „обрачунску снагу (киловат)” која варира у зависности од месечне потрошње, па до 350 киловат-часова износи 6,90 киловата, до 1600 киловат-часова износи 11,04 киловата, а преко 1600 киловат-часова износи 17,25 киловата, наводно прекорачење се спречава постављањем одговарајућих осигурача. Код домаћинстава то се аутоматски примењује, али зато за „заједничку потрошњу” (степенишно светло и слично) обрачунска снага је 17,25 киловата, без обзира што у огромној већини случајева потрошња не прелази ни 200 киловат-часова. Простим рачуном може се израчунати 17,25 – 6,90 = 10,35 киловата пута 48,552 динара, па на то акциза (стопа 7,5 одсто) и на све то ПДВ (стопа 20 одсто), тако да то износи 648,24 динара месечно. Подељено на број станова, то и није нека велика сума, али када се узме у обзир број објеката у Србији, у којима постоји заједничка потрошња, види се да је ЕПС солидно ушићарио.

Следећи је Водовод, који има тарифну ставку „одржавање прикључка”, која са ПДВ-ом, у Краљеву износи 115 динара месечно. Ниједан стан нема посебан прикључак за водовод, већ постоји само један за цео улаз. Али зато сваки власник стана, без обзира на број станова у улазу, у обрачуну има ставку „одржавање прикључка” и исти износ 115 динара. С обзиром на број станова, и Водовод је ушао међу шићарџије.

Не поставља се питање колико оваквих примера још има, већ је право питање када ће држава почети да спречава овакве појаве, да штити грађане од ових који фактуришу и наплаћују за нешто где нису уложили никакав рад, нити су имали било какав трошак, него су једино утрошили извесно време како би смислили још неки метод да без било каквог труда нешто ушићаре. Не треба држава да страхује да ће остати без ПДВ-а на део који су ова предузећа наплатила од потрошача, јер ће народ тај новац сигурно потрошити, па ће држави бити надокнађен ПДВ.

Петар Ж. Терзић, 
Краљево