Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почаст српским ратницима на дан капитулације Бугарске

Обележавање једног века од пробоја Солунског фронта настављено је јуче полагањем венаца у меморијалном комплексу Поликастро и обиласком костурнице страдалих Срба у Удову
Почаст српским ратницима на дан капитулације Бугарске
(Фото Н. Белић)

Од нашег специјалног извештача
Поликастро, Удово – Изнад македонског села Удово и Вардара, на узвишењу покрај пута издиже се капела до које се долази стрмим степеницама, уграђеним у суву и камениту земљу. На скромним дрвеним вратима малог здања, изграђеног од морског камена, стоји натпис да је то спомен-костурница српских војника које су Бугари убили у нападу, на Велики петак 1915. године. Овде је званично сахрањен 281 ратник, али су идентификовани остаци само двадесетак њих. Пали су у одбрани државне границе када су их непријатељски војници убили на врло суров начин, а њихове кости данас су смештене испод капеле.

На овом месту јуче је, тачно на дан када је Бугарска пре једног века капитулирала у Великом рату, после одлучујућег напада Срба, настављено обележавање годишњице пробоја Солунског фронта. Костурницу у Удову обишла је делегација Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, предвођена државним секретаром Негованом Станковићем, као и представници Војске Србије.

Војници који овде почивају страдали су у нападу у време док је Бугарска у пролеће 1915. још била неутрална држава, али су из ове земље предузимане различите акције и упади, као провокације, а ова се сматра једном од најкрвавијих. Готово три хиљаде Бугара, и то уз асистенцију аустроугарских и турских официра који су тада већ сарађивали с њима, кренуло је у акцију рушења мостова на Вардару и освајања места Валандово. Њима се супротставило мање од 500 наших граничара, од којих је 281 побијен у суровом нападу, до доласка појачања српске војске. 

Иначе, изградња костурнице у Удову започета је 1931. на захтев краља Александра Карађорђевића, а завршена је 1936. године. Меморијал су у Другом светском рату опљачкали Бугари приликом окупације и дуго је био запуштен, да би његова обнова отпочела пре две деценије.

Свечаност поводом века од пробоја Солунског фронта јуче је одржана и у меморијалном комплексу Поликастро у Грчкој. Венце су положиле делегације Србије и савезничких земаља, као и удружења за неговање борачких традиција. Интониране су химне Србије, Француске, Велике Британије, Италије, Русије и Грчке покрај споменика ратницима који су овде пали у борби против Централних сила, уз истицање застава држава победница. У част страдалих у пробоју Солунског фронта испаљени су плотуни за сваку од земаља савезница, а на почетку церемоније представници Грчке православне цркве за њих су служили молебан. Венац је у име Србије положила делегација Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања с Негованом Станковићем на челу.

Покрај споменика у Поликастру, свечаност су употпунили и кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијске академије у Београду.

Никола Пашић над Поликастром

Меморијал у Поликастру, на једном од узвишења које је на Солунском фронту било упориште непријатеља, састоји се од споменика с костурницом, који има петоугаони облик, од којег свака страна симболише једну земљу савезницу. Знамење је високо седам метара. Изграђен је 1975. године, а своју земљу је за изградњу комплекса уступио Христос Карафодорос. Претходно су ветерани и поштоваоци традиција Великог рата из држава које су ратовале против Централних сила 1972. основали Унију земаља савезница за неговање борачких традиција. Касније су у близини споменика постављене и бисте премијера Србије, Француске, Италије, Велике Британије и Грчке, па је овде своје обележје добио и Никола Пашић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош Мељанац
Солидан текст осим једе крупне примедбе. Аутор убиство 281 српског војника подводи под изразе "различите акције и упади, као провокације" чиме умањује тежину масовног стравичног злочина бугарских комита. У Лексикону страних речи и зраза Милана Вујаклије пише да реч провокација (лат provocation) значи:"изазивање, дражење, чикање, навођење на противзаконито дело или противзакониту радњу, изазивање на двобој". Проваљивање неколико хиљада окорелих терориста из Бугарске на територију суседне Србије у дубину од неколико десетина километара до Вардара и систематско убијање српских војника и српских учитеља нема додирних тачака са термином провокација.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.