Почаст српским ратницима на дан капитулације Бугарске

Од нашег специјалног извештача
Поликастро, Удово – Изнад македонског села Удово и Вардара, на узвишењу покрај пута издиже се капела до које се долази стрмим степеницама, уграђеним у суву и камениту земљу. На скромним дрвеним вратима малог здања, изграђеног од морског камена, стоји натпис да је то спомен-костурница српских војника које су Бугари убили у нападу, на Велики петак 1915. године. Овде је званично сахрањен 281 ратник, али су идентификовани остаци само двадесетак њих. Пали су у одбрани државне границе када су их непријатељски војници убили на врло суров начин, а њихове кости данас су смештене испод капеле.

На овом месту јуче је, тачно на дан када је Бугарска пре једног века капитулирала у Великом рату, после одлучујућег напада Срба, настављено обележавање годишњице пробоја Солунског фронта. Костурницу у Удову обишла је делегација Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, предвођена државним секретаром Негованом Станковићем, као и представници Војске Србије.

Војници који овде почивају страдали су у нападу у време док је Бугарска у пролеће 1915. још била неутрална држава, али су из ове земље предузимане различите акције и упади, као провокације, а ова се сматра једном од најкрвавијих. Готово три хиљаде Бугара, и то уз асистенцију аустроугарских и турских официра који су тада већ сарађивали с њима, кренуло је у акцију рушења мостова на Вардару и освајања места Валандово. Њима се супротставило мање од 500 наших граничара, од којих је 281 побијен у суровом нападу, до доласка појачања српске војске. 

Иначе, изградња костурнице у Удову започета је 1931. на захтев краља Александра Карађорђевића, а завршена је 1936. године. Меморијал су у Другом светском рату опљачкали Бугари приликом окупације и дуго је био запуштен, да би његова обнова отпочела пре две деценије.

Свечаност поводом века од пробоја Солунског фронта јуче је одржана и у меморијалном комплексу Поликастро у Грчкој. Венце су положиле делегације Србије и савезничких земаља, као и удружења за неговање борачких традиција. Интониране су химне Србије, Француске, Велике Британије, Италије, Русије и Грчке покрај споменика ратницима који су овде пали у борби против Централних сила, уз истицање застава држава победница. У част страдалих у пробоју Солунског фронта испаљени су плотуни за сваку од земаља савезница, а на почетку церемоније представници Грчке православне цркве за њих су служили молебан. Венац је у име Србије положила делегација Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања с Негованом Станковићем на челу.

Покрај споменика у Поликастру, свечаност су употпунили и кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијске академије у Београду.

Никола Пашић над Поликастром

Меморијал у Поликастру, на једном од узвишења које је на Солунском фронту било упориште непријатеља, састоји се од споменика с костурницом, који има петоугаони облик, од којег свака страна симболише једну земљу савезницу. Знамење је високо седам метара. Изграђен је 1975. године, а своју земљу је за изградњу комплекса уступио Христос Карафодорос. Претходно су ветерани и поштоваоци традиција Великог рата из држава које су ратовале против Централних сила 1972. основали Унију земаља савезница за неговање борачких традиција. Касније су у близини споменика постављене и бисте премијера Србије, Француске, Италије, Велике Британије и Грчке, па је овде своје обележје добио и Никола Пашић.