Запуштено Војничко гробље у Ковину

Ковин – За непуна два месеца на Војничком гробљу у Ковину биће одржана државна комеморација и положено цвеће на 60 хумки са надгробним плочама. Испод њих су кости ратника из битке за Смедерево преминулих у овдашњој импровизованој болници Црвеног крста 1915. године, „па ће за почетак, ваљда, бити одстрањена гомила корова”, напомиње Милан Дивац, председник Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. Невелики простор требало би да буде уређен за долазак високих државних делегација, дипломатског кора, потомака и поштовалаца.

Али, ни чупање корова и кошење траве неће моћи да сакрију немар и оштећења на комплексу који држава штити као споменик културе. Дивац подсећа да је овде у смрти сједињено 305 српских и 195 немачких и аустроугарских војника умрлих од последица рањавања. – Некима се имена знају, неки су остали безимени, а ми црвенимо од стида како ово место изгледа – тврди он.

– Све је почело од намере да се са травнате површине уклоне кртичњаци. Извођач је током радова разбио носаче плоча, урађених по условима панчевачког Завода за заштиту споменика културе из 2005. године, па су остале без косине. Да би је накнадно обезбедио, подметнуте су обичне цигле, на које су плоче само наслоњене и све је замазано цементом. Како није урађена ни нивелација терена, „потпора” којом су покушали да замаскирају лоше изведене радове одваја се од земљишта. Није доведена струја, вода, иако је било планирано, а добијен је и новац за то. Кртичњака сада има више него икада, терен је изроварен, читава локација је остала нижа од околног тла, а и даље ће се слегати и пропадати – оцењује Дивац.

Саговорник „Политике” додаје и да је удружење у неколико наврата тражило од Завода да види документацију по којој се радило. Али, како каже, добили су „некакву информацију о текућем одржавању и да саговорнике тамо нису имали”. Дивац тврди да се та установа заштите заправо труди да ућутка и потисне удружење, па су против Завода и извођача поднели кривичну пријаву „по којој нико није реаговао”.

– Што се плоча тиче, оне су изведене по пројекту и стабилне су. Радови су примљени од стране Завода и у то време све је било у реду. У међувремену се земља слегла, па су сада видљиви бетонски носачи. Дакле, што се тиче конструкције, она је у реду, обезбеђује косину плоча и оне не пропадају. Естетски би помогло и требало би да се около набаци нова земља, на ону која се у међувремену слегла. Ми ћемо ковинском гробљу упутити захтев да тај посао уради, јер ка год завршимо радове ми власнику, кориснику, односно оном ко води рачуна о томе дамо и препоруку како простор треба одржавати – каже за наш лист Јасмина Вујовић, директорка Завода за заштиту споменика културе у Панчеву.

Шездесет камених плоча лежи у сенци борова откада се пре деценију и по почело са озбиљнијим уређењем целине од педесетак ари, да би 2005. године ковинско удружење потомака ратника иницирало подизање споменика свим војницима сахрањеним на овом месту, без обзира на то којој су војсци, држави и нацији припадали. Четири године касније никао је гранитни споменик „Мира и разумевања”, такође оскрнављен. Споменик у близини, за 1.000 интернираца који су у великом пожару страдали у ковинском транзитном логору Свилара, међу којима је било највише Срба, наново је откривен прошле године.

– Првобитно обележје је било гранитна громада са уклесаним крстом и натписом да га је подигло Коло српских сестара, а 1963. године поправило удружење пензионера. Аутентични споменик је уништен и уклоњен, а на његово место је постављена камена коцка са металним крстом и натписом са нетачним подацима о подизању. Ово не личи на споменик какав се у Србији може видети. Тужно је како сада изгледа, а ниједна општина у овом региону није имала више добровољаца у Првом светском рату од Ковина – додаје Дивац, док у панчевачком Заводу за заштиту споменика кажу да је ново решење споменика прихваћено од стране надлежних у Покрајини.

На годишњицу страдања, 15. новембра, овде се одржава државна комеморација и за ту прилику напомиње Дивац, гробље се упристоји, а преко године све је закоровљено, упркос спремности амбасада земаља чији су припадници овде сахрањени да учествују у трошковима одржавања.

– Зато ћемо ићи и даље до Министарства за рад, борачка и социјална питања и тражити да се пошаље вештак да утврди и процени стање на терену – каже председник Удружења потомака ратних добровољаца.