Смрт Валонаца

„Биће потребно још много година и требаће нам конкретни резултати наших пројеката да би валонска мањина прихватила наше вођство. А можда га неће никада прихватити; или хоће, али само помоћу силе. Један од команданата Бфора рекао је недавно нешто политички некоректно – да ће проблем Валоније бити решен захваљујући биологији. Што није нереално, јер је већина Валонаца у Белгији у позној доби; кад изумру, биће решен проблем валонске мањине у Белгији… Људи на терену знају да је концепт мултиетничке Белгије сјајан на папиру и теоретски супериоран, али мултиетничност не подразумева две етничке групе које живе једна мимо друге, потпуно одвојене, као уБелгији.”

Ко је изрекао ове сурове мисли? Можда неко осуђен за говор мржње?

Не. Критика ситуације у региону стара је неколико дана, а изрекао ју је португалски генерал Раул Куња, највиши војни представник УН на Косову и саветник формалног управника покрајине Јоакима Рикера. Истини за вољу, португалски генерал у аутентичном казивању није говорио о трвењима између Фламанаца и Валонаца у Белгији, него о проблемима Срба на Косову.

Куња, дакле, није диванио о „Белгији” већ о „Косову”, па „наше” замените са „ЕУ”, а уместо „Валонци” ставите „Срби”. Командант „Бфора” је, јасно, командант „Кфора”. Све остало је онако како је Куња рекао, огорчен корупцијом коју негују међународни чиновници на Косову, „кајмаком” који тамо скупљају три-четири државе и незадовољан положајем Срба.

Чему језичка маскарада?

Зато да оголимо апсурд и нехуманост прегнућа дела међународне заједнице на Косову. Није тајна да су многи политичари из „западног света” оптерећени стереотипима о Србима, па су захваљујући предрасудама спремни да зажмуре на нешто што би у матичним државама згазили као срамно и одбацили као крајње неприхватљиво. Заборавили су на метод „ротације именица” који је давно саветовао Бертрант Расел у читању дневних новина, пошто је у намерној замени имена држава пронашао поуздану стратегију за лоцирање предрасуда у властитом просуђивању.

Да је неки ЕУ званичник, а не командант Кфора, излануо поменуту изјаву у којој нестанак једног народа представља као повољно „коначно решење” за етничку чистоћу спорне територије, и да је предмет оваквих „очекивања” неки други европски народ а не Срби на Косову – у Европи би зазвонила звона на узбуну. У описаном случају, међутим, није се догодило ништа. То доказује до које се мере правила, која вреде у свету, крше на Косову.

Зато није дилема „Србија или Европа”. Уместо или-или, одговор је „И Србија, и Европа”. Тим редоследом, јер у политици, као и у партији шаха, није важан само циљ, него и редослед потеза. Ако је „сила” део грађана догурала до границе биолошког опстанка, каква је утеха хватати се за обећања о напретку остатка државе – у далекој будућности? У будућности у којој је, из визуре команданта Кфора, известан нестанак Срба на Косову.

Раселов „ротациони” рецепт може да помогне да се слика избистри. Ако судбину Валонаца (на срећу) не сме да кроји фламанска већина у Белгији, онда ни „међународна заједница” ни албанска већина немају право да запечате усуд Срба на Косову.