Трулеж напала слатки корен

Зрењанин – Као ретко када, ове године већ од почетка сезоне вађења шећерне репе шећеране враћају камионе напуњене овом сировином с тврдњама да има много трулих коренова. Прерађивачи су опрезни и врше строге контроле, а ратари који испоручују своје производе тврде да су контроле превише ригорозне и да морају да се одричу готовог производа и губе велики део зараде. Компромисно је решење да се репа враћа произвођачима да би их ови пребирали и припремили за поновну испоруку.

– Слатки корен је добро родио, али су шећеране у процењивању квалитета ове сировине ригорозније него икада. Док су деценијама толерисана два до три процента репе коју је захватила трулеж, сада се то свело на „нулту толеранцију”. Практично смо присиљени да репу пребирамо у бразди и да нам свака прође кроз руке да би они који преузимају робу били задовољни – кажу у селу Лазарево.

Ратар који је ове године под репом имао 57 хектара, каже да је принос одличан, и до 85 тона по хектару, али који ће приход бити сасвим је неизвесно. И у овдашњој земљорадничкој задрузи жале се да репу морају да пребирају као пасуљ. Ратари се о свом проблему с репом нерадо изјашњавају пред новинарима јер морају пред купца.

Својевремено су у средњем Банату слатки корен прерађивале две шећеране, у Зрењанину и Новој Црњи, и тада се овде сејао и на површинама већим од 15.000 хектара. Онда су обе фабрике угашене и дошло је до нагле стагнације у узгоју. Површине су спале на свега 2.000 хектара. Последњих неколико година почео је опоравак културе, а у прелазу лета у јесен Зрењанин преплаве камиони пуни репе. Ове године их је дупло више. Кроз град пролазе превозници за шећерану у Жабљу, на западу, и за ону у Ковачици, на истоку, а сваки товар врати се на полазиште да би се репа пребрала, па је број камиона који дневно прођу дуплиран.

Трулеж која је ове године напала као никад до сада, појавила се због обилних киша. Влага омогућава множење гљивица и бактерија. Усев је у води, нема довољно кисеоника и труљење је неминовно. Агроном Илија Бјелић из зрењанинске Пољопривредне стручне службе потврђује да је проценат труле репе превелик.

– Готово у свакој њиви износи пет до 10 одсто, а негде и до 50 процената. Људи су нас звали и на парцеле где им је пропао сав род. Посебно на оним водоплавним које се налазе у депресијама на којима се задржавала вода.

Овај агроном подсећа да је реч и о лошој обради. Наиме, стално скрећемо пажњу ратарима да је сетва репе последњих година исплатива, али само ако се уложе средства у добру обраду. Ретко ко поштује препоруке да се у припреми за ову културу земљиште мора три пута преоравати да би могло да пропушта влагу, а захтевају се и друге агротехничке мере. Ко то не поштује ризикује, упозорава Илија Бјелић.