Trulež napala slatki koren

Zrenjanin – Kao retko kada, ove godine već od početka sezone vađenja šećerne repe šećerane vraćaju kamione napunjene ovom sirovinom s tvrdnjama da ima mnogo trulih korenova. Prerađivači su oprezni i vrše stroge kontrole, a ratari koji isporučuju svoje proizvode tvrde da su kontrole previše rigorozne i da moraju da se odriču gotovog proizvoda i gube veliki deo zarade. Kompromisno je rešenje da se repa vraća proizvođačima da bi ih ovi prebirali i pripremili za ponovnu isporuku.

– Slatki koren je dobro rodio, ali su šećerane u procenjivanju kvaliteta ove sirovine rigoroznije nego ikada. Dok su decenijama tolerisana dva do tri procenta repe koju je zahvatila trulež, sada se to svelo na „nultu toleranciju”. Praktično smo prisiljeni da repu prebiramo u brazdi i da nam svaka prođe kroz ruke da bi oni koji preuzimaju robu bili zadovoljni – kažu u selu Lazarevo.

Ratar koji je ove godine pod repom imao 57 hektara, kaže da je prinos odličan, i do 85 tona po hektaru, ali koji će prihod biti sasvim je neizvesno. I u ovdašnjoj zemljoradničkoj zadruzi žale se da repu moraju da prebiraju kao pasulj. Ratari se o svom problemu s repom nerado izjašnjavaju pred novinarima jer moraju pred kupca.

Svojevremeno su u srednjem Banatu slatki koren prerađivale dve šećerane, u Zrenjaninu i Novoj Crnji, i tada se ovde sejao i na površinama većim od 15.000 hektara. Onda su obe fabrike ugašene i došlo je do nagle stagnacije u uzgoju. Površine su spale na svega 2.000 hektara. Poslednjih nekoliko godina počeo je oporavak kulture, a u prelazu leta u jesen Zrenjanin preplave kamioni puni repe. Ove godine ih je duplo više. Kroz grad prolaze prevoznici za šećeranu u Žablju, na zapadu, i za onu u Kovačici, na istoku, a svaki tovar vrati se na polazište da bi se repa prebrala, pa je broj kamiona koji dnevno prođu dupliran.

Trulež koja je ove godine napala kao nikad do sada, pojavila se zbog obilnih kiša. Vlaga omogućava množenje gljivica i bakterija. Usev je u vodi, nema dovoljno kiseonika i truljenje je neminovno. Agronom Ilija Bjelić iz zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe potvrđuje da je procenat trule repe prevelik.

– Gotovo u svakoj njivi iznosi pet do 10 odsto, a negde i do 50 procenata. Ljudi su nas zvali i na parcele gde im je propao sav rod. Posebno na onim vodoplavnim koje se nalaze u depresijama na kojima se zadržavala voda.

Ovaj agronom podseća da je reč i o lošoj obradi. Naime, stalno skrećemo pažnju ratarima da je setva repe poslednjih godina isplativa, ali samo ako se ulože sredstva u dobru obradu. Retko ko poštuje preporuke da se u pripremi za ovu kulturu zemljište mora tri puta preoravati da bi moglo da propušta vlagu, a zahtevaju se i druge agrotehničke mere. Ko to ne poštuje rizikuje, upozorava Ilija Bjelić.