И странци „муте воду” у Босни и Херцеговини

У изјаве неких амбасада у Сарајеву да се држе непристрасно уочи недељних избора у БиХ, може да поверује само човек који верује у бајке. Па и са небеса се види ко је наклоњен којој опцији и ко су миљеници Запада, а ко Русије, Турске и неких исламских земаља.

Када је у питању судбина БиХ, странци се мешају одвајкада, па то није ништа ново. Као што су у давној или ближој прошлости долазила уплитања са султанског Босфора, из царског Беча или од „мађарске круне”, те из окружења, тако сада долазе и из Вашингтона, Лондона, Анкаре, Москве, Берлина и неких моћних арапских држава. У скорашње време ново је само то што су неки одабраници променили „дрес”, тако да су они које је до пре деценију прогањао Запад сада постали послушници и миљеници, а некадашњи миљеници, након што су се приклонили „другим странама света”, проклетници. Уосталом, таква вечна игра „политичке жмурке” води се и у свету. Нису ли некадашњи најоданији европски савезници бившег СССР-а сада безгранични приврженици западне алијансе. А да о камелеонству у другим деловима света и не говоримо.

У ствари, БиХ је одавно препустила своју судбину странцима, а од Дејтона и новим кормиларима, високим представницима, који су постепено мењали Дејтонски устав, „грицкајући” га баш као што мишеви грицкају сир. Неки од њих, попут Педија Ешдауна, понашали су се и деспотски. Британац је радио шта је хтео, ваљда имајући у виду некадашње понашање британских колонизатора у Африци и Азији. И ником ништа. Сада се поново јавља, како би помогао „угроженој БиХ” од руског утицаја!

За крај, поменућу два детаља од пре 28 година, који најбоље говоре о мешању странаца. Још у доба Југославије, примио сам у редакцији „Ослобођења” аустријског генералног конзула у Загребу, Камила Шварца, када је шеф бечке дипломатије био Алојз Мок, један од првих мртвозорника СФРЈ. И знате шта га је највише занимало? Питао је: „Када се буде распадала Југославија, коме ће припасти БиХ, Хрватској или Србији?” (стицао се утисак да је он типовао на Хрватску). Затим: „Зашто се враћају Дучићеви посмртни остаци у Требиње?” И, најзад, ко у вишестраначју има највише шанси да победи, након гашења СК?

Као и Шварц, тако су и бројни други странци тада у „извиђачкој мисији” облетали БиХ, а чести посетилац „Ослобођења” био је и немачки новинар Виктор Мајер, мрзитељ Југославије.

Слободан Стајић,
публициста из Сарајева