Косово у Боливији

Да су Кинези, становници Боливије већ би могли да се позивају (после референдума у Санта Крузу) на „једну земљу са два система“. Али овде нема система, а видећемо да ли има земље, каже један мањи предузимач из боливијске богате провинције Санта Круз која се у недељу на референдуму супротставила пројекту председника најсиромашније латиноамеричке земље Ева Моралеса и одлучила се за аутономију. Она подразумева формирање самосталних снага безбедности, склапање локалних уговора са страним компанијама, без обазирања на националну политику и стратегију, и располагање сопственим богатством, што је, како то види Ла Паз, увод у стварање сопствене нове државе. И док стотине хиљада Боливијаца широм земље негодују због сепаратизма, а свет констатује да се у Латинској Америци рађа нова нација, речи као Косово, балканизација, чак и „југославизација“ ушле су као упозорење у овај део света који страхује да се у Боливији, а можда и у другим земљама Јужне Америке не понови – Косово у многоструким варијантама и облицима.

Аутономаши Санта Круза преплавили су улице својим зелено-белим заставама које се разликују од боливијских националних симбола, као што се и становници највеће и најбогатије провинције, претежно белци европског порекла, разликују од већинског индиоског становништва. Оптужбе из Ла Паза да је референдум нелегалан нису помутиле слављеничко расположење. Одушевљеној маси нови самозвани гувернер Санта Круза Рубен Костас обећао је да је „победа почетак пута ка новој републици“.

Регионални аналитичари, међутим, истичу да је „аутономашки покрет“ подстакнут богатом елитом која не жели да изгуби привилегије, сада када је први председник индиоског порекла на челу земље. Расизам и нека врста апартхејда одувек су делили земљу на мањи богати бели део, који је себи приграбио највећи део земље и располаже природним богатствима, и потлачену староседелачку већину, нешто загаситије пути. Аутономаши, међутим, тврде да само хоће да олабаве „тоталитарне стеге и хегемонију из престонице Ла Паза“. У сиромашним сателитским насељима Санта Круза, главног града истоимене провинције, где су се у потрази за послом населили припадници већинских староседелаца Ајмара и Кечуа, влада велико незадовољство најновијим догађајем. „Увек су нас, као домороце, мрзели, и увек ће нас мрзети. Аутономија је само још једна узица око врата сиромашних”, цитирају се новодошавши, који су са високих андских венаца сишли у тропске низине Санта Круза.

Док траје експертски рат о правим циљевима и последицама ове најновије аутономије, већ се помиње и могућност „новог отцепљења“. Још се резултати референдума у Санта Крузу нису ни пребројали, а већ се сепаратистима проглашава „мањина из сателитских насеобина“ која ће, уз „подстицај из Ла Паза, кренути у отцепљење од Санта Круза“. Моралесова изасланица у Санта Крузу Габријела Монтано упозорава да ово није изјашњавање о аутономији, већ почетак ширег процеса цепкања и фрагментације Боливије. Аутономаши, међутим, сада позивају „престоницу“ да их чује и прихвати њихове захтеве, уместо што слуша венецуеланског председника Уга Чавеса, са којим је Ево Моралес у најблискијим односима.

Што се председника нафтоносне Венецуеле тиче, за њега нема дилеме да се иза референдума „крије сценарио у косовском стилу, срачунат на дестабилизацију владе и поделу Боливије“. Иза свега стоји пропадајућа империја успаничена због цена нафте и гаса, додаје он, алудирајући на Вашингтон. Још три провинције на истоку земље, богате природним гасом и плодном земљом, најавиле су слична изјашњавања за јуни. И суседни Бразил забринут је због „авети сецесионизма“ оживљене у Боливији. Највећа латиноамеричка земља дели са аутономашким боливијским провинцијама границу дугу 3.300 километара. Територијалном фрактуром, коју подстичу Санта Круз, Бени и Пандо, „створило би се ново Косово на граници са Бразилом у зони од виталне националне важности за безбедност земље“, истичу уводничари бразилских листова. Боливијски дневници, међутим, позивају престоничку власт да пажљиво ишчита и проучи нову мапу створену референдумом у Санта Крузу, пре него што предузме било какве поруке. Престонички лист „Ла Расон“ пледира на дијалог, уместо конфронтације, слично као и утицајна Католичка црква и Организација америчких земаља. Сви страхују од „косовизације“ (нови термин ушао је муњевито у употребу) не само ове сиромашне и подељене андске земље, већ и читаве Латинске Америке. Док моћни сусед са севера из Вашингтона и даље тврди да је Косово јединствен случај.