Kosovo u Boliviji

Da su Kinezi, stanovnici Bolivije već bi mogli da se pozivaju (posle referenduma u Santa Kruzu) na „jednu zemlju sa dva sistema“. Ali ovde nema sistema, a videćemo da li ima zemlje, kaže jedan manji preduzimač iz bolivijske bogate provincije Santa Kruz koja se u nedelju na referendumu suprotstavila projektu predsednika najsiromašnije latinoameričke zemlje Eva Moralesa i odlučila se za autonomiju. Ona podrazumeva formiranje samostalnih snaga bezbednosti, sklapanje lokalnih ugovora sa stranim kompanijama, bez obaziranja na nacionalnu politiku i strategiju, i raspolaganje sopstvenim bogatstvom, što je, kako to vidi La Paz, uvod u stvaranje sopstvene nove države. I dok stotine hiljada Bolivijaca širom zemlje negoduju zbog separatizma, a svet konstatuje da se u Latinskoj Americi rađa nova nacija, reči kao Kosovo, balkanizacija, čak i „jugoslavizacija“ ušle su kao upozorenje u ovaj deo sveta koji strahuje da se u Boliviji, a možda i u drugim zemljama Južne Amerike ne ponovi – Kosovo u mnogostrukim varijantama i oblicima.

Autonomaši Santa Kruza preplavili su ulice svojim zeleno-belim zastavama koje se razlikuju od bolivijskih nacionalnih simbola, kao što se i stanovnici najveće i najbogatije provincije, pretežno belci evropskog porekla, razlikuju od većinskog indioskog stanovništva. Optužbe iz La Paza da je referendum nelegalan nisu pomutile slavljeničko raspoloženje. Oduševljenoj masi novi samozvani guverner Santa Kruza Ruben Kostas obećao je da je „pobeda početak puta ka novoj republici“.

Regionalni analitičari, međutim, ističu da je „autonomaški pokret“ podstaknut bogatom elitom koja ne želi da izgubi privilegije, sada kada je prvi predsednik indioskog porekla na čelu zemlje. Rasizam i neka vrsta aparthejda oduvek su delili zemlju na manji bogati beli deo, koji je sebi prigrabio najveći deo zemlje i raspolaže prirodnim bogatstvima, i potlačenu starosedelačku većinu, nešto zagasitije puti. Autonomaši, međutim, tvrde da samo hoće da olabave „totalitarne stege i hegemoniju iz prestonice La Paza“. U siromašnim satelitskim naseljima Santa Kruza, glavnog grada istoimene provincije, gde su se u potrazi za poslom naselili pripadnici većinskih starosedelaca Ajmara i Kečua, vlada veliko nezadovoljstvo najnovijim događajem. „Uvek su nas, kao domoroce, mrzeli, i uvek će nas mrzeti. Autonomija je samo još jedna uzica oko vrata siromašnih”, citiraju se novodošavši, koji su sa visokih andskih venaca sišli u tropske nizine Santa Kruza.

Dok traje ekspertski rat o pravim ciljevima i posledicama ove najnovije autonomije, već se pominje i mogućnost „novog otcepljenja“. Još se rezultati referenduma u Santa Kruzu nisu ni prebrojali, a već se separatistima proglašava „manjina iz satelitskih naseobina“ koja će, uz „podsticaj iz La Paza, krenuti u otcepljenje od Santa Kruza“. Moralesova izaslanica u Santa Kruzu Gabrijela Montano upozorava da ovo nije izjašnjavanje o autonomiji, već početak šireg procesa cepkanja i fragmentacije Bolivije. Autonomaši, međutim, sada pozivaju „prestonicu“ da ih čuje i prihvati njihove zahteve, umesto što sluša venecuelanskog predsednika Uga Čavesa, sa kojim je Evo Morales u najbliskijim odnosima.

Što se predsednika naftonosne Venecuele tiče, za njega nema dileme da se iza referenduma „krije scenario u kosovskom stilu, sračunat na destabilizaciju vlade i podelu Bolivije“. Iza svega stoji propadajuća imperija uspaničena zbog cena nafte i gasa, dodaje on, aludirajući na Vašington. Još tri provincije na istoku zemlje, bogate prirodnim gasom i plodnom zemljom, najavile su slična izjašnjavanja za juni. I susedni Brazil zabrinut je zbog „aveti secesionizma“ oživljene u Boliviji. Najveća latinoamerička zemlja deli sa autonomaškim bolivijskim provincijama granicu dugu 3.300 kilometara. Teritorijalnom frakturom, koju podstiču Santa Kruz, Beni i Pando, „stvorilo bi se novo Kosovo na granici sa Brazilom u zoni od vitalne nacionalne važnosti za bezbednost zemlje“, ističu uvodničari brazilskih listova. Bolivijski dnevnici, međutim, pozivaju prestoničku vlast da pažljivo iščita i prouči novu mapu stvorenu referendumom u Santa Kruzu, pre nego što preduzme bilo kakve poruke. Prestonički list „La Rason“ pledira na dijalog, umesto konfrontacije, slično kao i uticajna Katolička crkva i Organizacija američkih zemalja. Svi strahuju od „kosovizacije“ (novi termin ušao je munjevito u upotrebu) ne samo ove siromašne i podeljene andske zemlje, već i čitave Latinske Amerike. Dok moćni sused sa severa iz Vašingtona i dalje tvrdi da je Kosovo jedinstven slučaj.