Кратко Путиново довиђења

Специјално за „Политику”
Москва, 5 .маја – Владимир Путин одржао је данас последње редовно саветовање с члановима Владе Русије. Све је било као и увек понедељком – комплетна влада, премијер, вицепремијери и председник, али и различито – није било ни питања, ни реферисања о извршеним и неизвршеним обавезама. Био је то, за Путина, а највероватније и за многе министре, последњи састанак у данашњем својству. Већ у среду, ступиће на дужност нови председник Русије, у четвртак ће бити изабран нови премијер, а он ће врло брзо предложити и свој нови кабинет...

Одлазећи председник захвалио је садашњим али и бившим члановима владе за заједнички рад током осам година, и представио планове за будућност: „Пред нашом земљом су заиста огромни и озбиљни задаци. Морамо да појачамо своје напоре у читавом низу кључних праваца. То су иновациона економија, повећање ефикасности државне управе, стабилизација пензионог система, и успостављање нове политике социјалног развоја” – истакао је он.

Пред новом влашћу је реализација читавог пакета озбиљних иницијатива у пореском и финансијском систему, здравству, образовању, развоју села и стамбеној политици.

Желећи, очигледно, да предухитри западне критичаре, Путин је истакао да је данашњи састанак одржан у предвечерје великог догађаја, прославе Дана победе, 9. маја, и параде на којој ће ове године први пут после 1990. године, учествовати борбена техника. „То није никакво звецкање оружјем. Ми никоме не претимо и не намеравамо то да радимо. Ми никоме ништа не намећемо, и свега имамо довољно. Али то је демонстрација раста наших могућности у одбрамбеној сфери” – објаснио је он додавши да је Русија у „стању да заштити своје људе, своје грађане, своју државу и богатства која нису мала”.

Влада и администрација Кремља које ће убудуће, уверен је Путин, још тешње сарађивати, не треба да се одмарају на ловорикама, већ морају одговорно да приступе раду на дугорочној стратегији развоја Русије. Власт мора да функционише као апсолутно регулисан и јединствен механизам. Кад год је тако било, „имали смо позитиван резултат” – нагласио је руски председник.

Одлазећи, он је изразио наду да су сви спремни за велики тежак рад који их чека, и да ће заједно постићи планиране циљеве.

А да ли ће баш сви они учествовати у остваривању тих циљева као министри, руски медији већ пуна дава месеца опрезно нагађају – искуство говори да су Путинове одлуке до сада увек биле непредвидиве, па осим уопштених резоновања да ће Путин из Кремља читаву или готово сву своју екипу превести у нови кабинет, мало се ко усудио да помиње имена. Неки медији су, међутим, данас навели читав списак, укупно једанаест, „Путинових пријатеља” који ће заузети позиције вицепремијера у новој влади. Из Кремља је муњевито стигао деманти – списак или не постоји, или није прави. Према Уставу, у тренутку инаугурације новог председника, престаје мандат садашње владе. Нови премијер треба да предложи председнику списак чланова свог кабинета, а он ће почети да важи тек кад га председник потврди. У међувремену, влада ради у в.д. стању. Досадашње искуство говори да тај период ни у овом случају неће бити дуг. Како „Политика” сазнаје, садашњи министри ће остати на својим местима сасвим сигурно до 15. маја, а према неким сигналима и до краја месеца. Дотле ће коначан списак био усаглашен и нова влада, на челу са премијером Путином, кога ће Дума, на предлог председника Медведева, поставити 8. маја, ступиће на дужност. Имена нових министара се неће знати до последњег тренутка да би „јединствени механизам” наставио да ради без прекида.

Многи верују да Медведев неће подржавати састанке понедељком, као што то није чинио ни Јељцин. Тешко је замислити да Путин реферише Медведеву о томе шта је урађено или да му Медведев даје задатке.

Праксу састанка понедељком започео је Путин у другој недељи свог председничког мандата и, за осам година, није пропустио ни један, осим ако је био одсутан. Са тих састанака јавност је сазнавала о новим плановима, о најважнијим догађајима у земљи и у свету, често је имала прилике и да види како председник строго поставља задатке и тражи подробне извештаје. На тим састанцима вршене су кадровске промене, саопштавало се о доношењу нових закона и указа, коментарисале су се нове одлуке...

За осам година Владимир Путин је годишње, мимо састанака с владом, имао просечно 185 сусрета с представницима других држава. У архивама Кремља сачувано је 1409 председникових говора из тих прилика. Последњи такав сусрет одржан је са Константином Караманлисом у Кремљу.

Уз то, Путин је имао и око 100 телефонских разговора годишње са својим колегама из целог света – последњи је обављен 4. маја са Хоснијем Мубараком коме је честитао 80. рођендан. Руски председник учествовао је и на 64 састанка Заједнице независних држава, 17 самита Русија–ЕУ, три заседања Уједињених нација...

Последње његово учешће на великом међународном састанку било је у Букурешту на самиту Савета Русија–НАТО, а највише ће се, сигурно, запамтити његов говор у Минхену на 43. међународној конференцији о безбедности.

Владимир Путин је 192 пута путовао у иностранство у радне, државне и званичне посете, у укупно 74 земље. Стицајем околности – његова прва и последња посета, у својству председника, била је посета Италији.