Kratko Putinovo doviđenja

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 5 .maja – Vladimir Putin održao je danas poslednje redovno savetovanje s članovima Vlade Rusije. Sve je bilo kao i uvek ponedeljkom – kompletna vlada, premijer, vicepremijeri i predsednik, ali i različito – nije bilo ni pitanja, ni referisanja o izvršenim i neizvršenim obavezama. Bio je to, za Putina, a najverovatnije i za mnoge ministre, poslednji sastanak u današnjem svojstvu. Već u sredu, stupiće na dužnost novi predsednik Rusije, u četvrtak će biti izabran novi premijer, a on će vrlo brzo predložiti i svoj novi kabinet...

Odlazeći predsednik zahvalio je sadašnjim ali i bivšim članovima vlade za zajednički rad tokom osam godina, i predstavio planove za budućnost: „Pred našom zemljom su zaista ogromni i ozbiljni zadaci. Moramo da pojačamo svoje napore u čitavom nizu ključnih pravaca. To su inovaciona ekonomija, povećanje efikasnosti državne uprave, stabilizacija penzionog sistema, i uspostavljanje nove politike socijalnog razvoja” – istakao je on.

Pred novom vlašću je realizacija čitavog paketa ozbiljnih inicijativa u poreskom i finansijskom sistemu, zdravstvu, obrazovanju, razvoju sela i stambenoj politici.

Želeći, očigledno, da preduhitri zapadne kritičare, Putin je istakao da je današnji sastanak održan u predvečerje velikog događaja, proslave Dana pobede, 9. maja, i parade na kojoj će ove godine prvi put posle 1990. godine, učestvovati borbena tehnika. „To nije nikakvo zveckanje oružjem. Mi nikome ne pretimo i ne nameravamo to da radimo. Mi nikome ništa ne namećemo, i svega imamo dovoljno. Ali to je demonstracija rasta naših mogućnosti u odbrambenoj sferi” – objasnio je on dodavši da je Rusija u „stanju da zaštiti svoje ljude, svoje građane, svoju državu i bogatstva koja nisu mala”.

Vlada i administracija Kremlja koje će ubuduće, uveren je Putin, još tešnje sarađivati, ne treba da se odmaraju na lovorikama, već moraju odgovorno da pristupe radu na dugoročnoj strategiji razvoja Rusije. Vlast mora da funkcioniše kao apsolutno regulisan i jedinstven mehanizam. Kad god je tako bilo, „imali smo pozitivan rezultat” – naglasio je ruski predsednik.

Odlazeći, on je izrazio nadu da su svi spremni za veliki težak rad koji ih čeka, i da će zajedno postići planirane ciljeve.

A da li će baš svi oni učestvovati u ostvarivanju tih ciljeva kao ministri, ruski mediji već puna dava meseca oprezno nagađaju – iskustvo govori da su Putinove odluke do sada uvek bile nepredvidive, pa osim uopštenih rezonovanja da će Putin iz Kremlja čitavu ili gotovo svu svoju ekipu prevesti u novi kabinet, malo se ko usudio da pominje imena. Neki mediji su, međutim, danas naveli čitav spisak, ukupno jedanaest, „Putinovih prijatelja” koji će zauzeti pozicije vicepremijera u novoj vladi. Iz Kremlja je munjevito stigao demanti – spisak ili ne postoji, ili nije pravi. Prema Ustavu, u trenutku inauguracije novog predsednika, prestaje mandat sadašnje vlade. Novi premijer treba da predloži predsedniku spisak članova svog kabineta, a on će početi da važi tek kad ga predsednik potvrdi. U međuvremenu, vlada radi u v.d. stanju. Dosadašnje iskustvo govori da taj period ni u ovom slučaju neće biti dug. Kako „Politika” saznaje, sadašnji ministri će ostati na svojim mestima sasvim sigurno do 15. maja, a prema nekim signalima i do kraja meseca. Dotle će konačan spisak bio usaglašen i nova vlada, na čelu sa premijerom Putinom, koga će Duma, na predlog predsednika Medvedeva, postaviti 8. maja, stupiće na dužnost. Imena novih ministara se neće znati do poslednjeg trenutka da bi „jedinstveni mehanizam” nastavio da radi bez prekida.

Mnogi veruju da Medvedev neće podržavati sastanke ponedeljkom, kao što to nije činio ni Jeljcin. Teško je zamisliti da Putin referiše Medvedevu o tome šta je urađeno ili da mu Medvedev daje zadatke.

Praksu sastanka ponedeljkom započeo je Putin u drugoj nedelji svog predsedničkog mandata i, za osam godina, nije propustio ni jedan, osim ako je bio odsutan. Sa tih sastanaka javnost je saznavala o novim planovima, o najvažnijim događajima u zemlji i u svetu, često je imala prilike i da vidi kako predsednik strogo postavlja zadatke i traži podrobne izveštaje. Na tim sastancima vršene su kadrovske promene, saopštavalo se o donošenju novih zakona i ukaza, komentarisale su se nove odluke...

Za osam godina Vladimir Putin je godišnje, mimo sastanaka s vladom, imao prosečno 185 susreta s predstavnicima drugih država. U arhivama Kremlja sačuvano je 1409 predsednikovih govora iz tih prilika. Poslednji takav susret održan je sa Konstantinom Karamanlisom u Kremlju.

Uz to, Putin je imao i oko 100 telefonskih razgovora godišnje sa svojim kolegama iz celog sveta – poslednji je obavljen 4. maja sa Hosnijem Mubarakom kome je čestitao 80. rođendan. Ruski predsednik učestvovao je i na 64 sastanka Zajednice nezavisnih država, 17 samita Rusija–EU, tri zasedanja Ujedinjenih nacija...

Poslednje njegovo učešće na velikom međunarodnom sastanku bilo je u Bukureštu na samitu Saveta Rusija–NATO, a najviše će se, sigurno, zapamtiti njegov govor u Minhenu na 43. međunarodnoj konferenciji o bezbednosti.

Vladimir Putin je 192 puta putovao u inostranstvo u radne, državne i zvanične posete, u ukupno 74 zemlje. Sticajem okolnosti – njegova prva i poslednja poseta, u svojstvu predsednika, bila je poseta Italiji.