Само Македонци хоће у рудник

Рудник – Да ли бисте радије радили у Руднику олова и цинка (РОЦ) за месечну плату од 250 до 400 евра или били без запослења? Ако питате 52 македонска рудара из околине Злетова, смештена у самачком хотелу на Руднику, онда је одговор: работа, нема второ. На недавним сајмовима запошљавања, одржаним у Чачку и Горњем Милановцу, РОЦ-ов кадровик је, од више стотина незапослених, пронашао само једнога спремног да се прихвати „хлеба са девет кора“.

– Имамо свог 351 радника, у испомоћ нам је стигло још 30 људи које су нам „позајмили“ РГП из Врдника и РДС из Бора, а још нам, под хитно, треба 50 рудара. После краха рудника „Злетово“ у Македонији, примили смо њихових 70 копача. Недавно су прорадили „Леце“ код Медвеђе, „Сува руда“ код Рашке, а обновљена је производња и у Злетову, па се двадесетак Македонаца вратило тамо, ближе им је кући. Осталих 50 немају намеру да оду, бар неће то скоро учинити, јер услове који овде имају не могу тамо да добију – рече за „Политику“ директор Ацо Илић.

Рудари из Македоније имају бесплатан смештај у самачком хотелу РОЦ-а, бесплатне оброке и плаћен превоз до куће и натраг једном у месецу. Пред хотелом је телефонска говорница из које, такође о трошку рудника, могу да разговарају са својим породицама. Плате чак двоструко више него у завичају. Није ни чудо, будући да је ово најуспешнији рудник у земљи, са модерном опремом и стопостотним извозом.

– Овде сам пуне две године, копач сам у јами, добро је, не жалим се. Могао бих да се вратим у Злетово, али неће да ми плате превоз на посао, а ја сам од рудника 40 километара далеко. Волео бих да добијем српско држављанство и да овде дочекам пензију – каже педесетдвогодишњак Стојан Ангелов из Кочана.

Пет година млађи Марјанче Тимчевски дошао је у РОЦ пре девет месеци. Задовољан је, а што је одвојен од породице – шта се може, мора се ићи за послом. Остаје на Руднику, каже, докле год буде посла за њега...