Кина прекинула увоз нафте из САД

Доналде, ако тражиш кривца за скок цене нафте, погледај се у огледало. Тим речима руски председник Владимир Путин означио је у среду у Москви „кривца” за незаустављиви страх који тренутно обузима светско тржиште нафте због непредвидивих последица америчке одлуке да 4. новембра заведе драконске петро-санкције према Ирану, као и због ескалације царинског рата између две највеће економије света: Америке и Кине. Истог поподнева на берзи у Лондону цена барела северноатлантске нафте („брент”) достигла је 86,74 долара, колико је последњи пут коштала још октобра 2014. године.

„Садашња цена нафте резултат је (потеза) актуелне америчке администрације: очекиваних санкција против Ирана, политичких проблема у Венецуели. Погледајте шта се догађа у Либији. Држава је разорена. То је резултат неодговорне политике која има директног утицаја на светску економију”, упозорио је Путин у досад најоштријој „прозивци” америчког лидера поводом напетости на светском тржишту нафте.

Тензије на глобалном петро-тржишту ових дана само расту.

Други највећи купац америчке нафте, Кина, потпуно је обуставила набавку сировог петролеја из САД, објавио је Ројтерс.

„Увоз нафте из Америке потпуно је обустављен”, изјавио је Сје Чуенлин, председник кинеског Удружења машинских инжењера, на Светском поморском форуму у Хонгконгу.

Кина је у августу из Америке увозила 334.880 барела нафте, и по томе била друга најбоља петро-муштерија САД после Канаде.

Прекид кинеског увоза нафте из САД догађа се у тренутку заоштравања трговинског сукоба две земље, додаје британска агенција.  Одлука Пекинга да сада спусти рампу америчкој нафти берзама личи на „нагли потез”, будући да „црно злато” до сада није било уврштено ни на један списак робе коју Кина узвратно царини при увозу из Америке. Кина највише нафте купује од Русије (665.000 барела и плаћа је у јуанима), Саудијске Арабије и Ирана. Где би „азијски тигар” сада могао да потражи замену за америчке бареле, и како би Вашингтон могао да реагује на овај прекид петро-извоза, веома је неизвесно.

„Иранска загонетка” тиче се могућих размера мањка нафте на светском тржишту почетком новембра, када (ако) Америка финансијским и другим мерама спречи петро-извоз са источне обале Персијског залива. Да ли је реч о мањку – пред зиму на северној полулопти – од пола милиона, милион или два и по милиона барела нафте дневно? Неспособне да процене последице будућих америчких санкција Техерану, берзе одскора упорно дижу цену нафте и спекулишу да би барел врло брзо могао поново, као 2014. године, да кошта 100 долара. „Сви се кладе: и спекулативни фондови и велики петро-трговци, да САД, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Ирак, Кувајт и Русија неће бити у стању да произведу и извезу довољно барела да надокнаде пад производње и извоза нафте из Венецуеле и Ирана у следећих неколико месеци”, наводе експерти из лондонског Ситија.

Са том кладионицом, берзе су само у последњих седам дана подигле цену „брента” за 4,82 одсто, а лаке тексаске нафте за више од пет одсто. Цена нафте расте због страха на берзама, наводи агенција Блумберг, упркос јасним назнакама о рекордном расту америчких залиха, постојаном глобалном привредном расту и солидној тражњи – факторима који би у неким другим временима утицали на обарање цене покретачке сировине светске привреде.

Не знам ниједног купца нафте који је од јула тражио сировину и није могао да је набави, изјавио је Халид ел Фалих, саудијски министар енергетике, у Москви на „Руској енергетској конференцији”.

Иза Фалихове тврдње стоји чињеница да су Ријад и Москва од септембра, на велико негодовање Ирана, осетно повећали производњу нафте. Додатни прилив нафте из Саудијске Арабије и најава Москве да би могла да испоручује још око 300.000 барела дневно за сада не успевају да одагнају стрепње берзи: шта ће бити 4. новембра, кад Америка заведе санкције чији је најављени циљ да „ирански извоз нафте падне на нулу”?