Побуна срца у Новосадском позоришту

Новосадско позориште /Ujvideki Szinhaz својим промишљеним, смелим сценским изразом годинама уназад скреће пажњу театарске јавности, како у земљи тако и шире. У протеклој, 44. сезони ансамбл ове позоришне куће учествовао на 12 фестивала, од тога на седам такмичарског карактера, са којих се у Нови Сад вратио са 11 награда плус признање Удружења мађарских критичара за остварење „Гробница за Бориса Давидовича”, као најбољу представу на свеукупном мађарском језичком подручју у прошлој сезони.

– Признања су стигла за три пројекта: „Гробницу...”, „Хасанагиницу” и „Малу мађарску порнографију”, различита по тематици, редитељском поступку, раду глумаца и третману стварности која нас окружује. Успели смо да искорачимо из униформности постдрамског театра у којем смо такође имали значајне успехе и вратимо се вишеслојном приказу проблематике којом се бавимо – каже за „Политику” Валентин Венцел, директор Новосадског позоришта и уједно најављује нове репертоарске адуте:

– У 45. сезони која је пред нама фокусираћемо се на „побуну срца” од „Тома Сојера” и „Сањара”, преко „Ане Карењине”, „Тила Ојленшпигела”, до „Анђела који је слетео у Вавилон”, дакле у питању су скоро па класични „литерарни предлошци”. Овим пројектима придружићемо још две копродукције: Голдонијеву „Лепезу” са Гледалишчем Копер и „Брод за лутке” са Националним театром из Мишколца. У наредној сезони у Новосадском позоришту ће режирати: Золтан Пушкаш, Роберт Ленард, Јака Иванц, Тара Манић, Дејан Пројковски, Иштван К. Сабо и Атила Береш или Чаба Хорват.

Акценат је, дакле, на враћању емоционалне димензије позоришта и на покушају да нам публика буде сустваралац, а не само конзумент нашег стваралаштва.

Репертоар је, сматра наш саговорник, препознавање стања, правца кретања друштва у којем живимо, али је и могућа прича о драматичним напорима, циљевима, успесима и пропастима индивидуе.

– Међутим, конципирање репертоара има и неке прозаичније аспекте или услове, као уклапање у буџетске оквире, техничко организационе капацитете театра, оспособљеност сарадника, радна култура. Важним елементом сваког репертоара сматрамо и то колико исти служи појединачном развоју уметника ангажованих у позоришту. Новосадско позориште је у свом оснивачком акту 1973. године одређено као „истраживачко камерно позориште”. Мислим да тај карактер и та „мера” важе и данас и испуњавају очекивања постављена пред овај театар.

Репертоар није само списак наслова које нека позоришна кућа представља својој публици. Какав одјек стручне јавности понуђеним репертоаром очекује Новосадско позориште, питали смо Валентина Венцела.

– Наравно, списком наслова још ништа нисмо ни рекли ни урадили, а шта је особеност једног репертоара, ако га има, то се може закључити после реализације тог програма. Ако ће се ту појавити нека особеност, то свакако могу закључити неки други, а не ми који је чинимо или не чинимо. Ако под стручном јавношћу подразумевамо критику, могу рећи да мишљење критичара већ дуго година доживљавам као оцену једног гледаоца, који то своје мишљење има право и могућност јавно да изнесе. Као активни позоришни делатник никада нисам учествовао у неком пројекту који је узео у обзир евентуална критичарска очекивања – подвлачи Венцел.

Представа о животу Марине Абрамовић на „Синерџију”

Новосадско позориште ове године други пут заредом, припрема и фестивал „Синерџи”, позоришни фестивал језичких мањина света, који ће од 5. до 12. новембра бити одржан у Новом Саду. Фестивал је настао на традицији мултикултуралног живота, узајамног поштовања и прихватања различитости, што је база за могућност сусрета позоришних уметника који живе и стварају из сличне позиције.

– Наши гости који долазе из различитих средина, са разних историјских ветрометина: Балкана, источне и западне Европе, Средњег истока, Русије, који у свој рад уносе све сегменте друштвених превирања у срединама у којима живе, истовремено чувајући својства својих заједница, али и спремност за суживот и стваралаштво. То је оно што желимо да покажемо домаћој публици – каже Валентин Венцел.

Ове године на „Синерџи” долазе: Словенци из Трста, Руси из Тел Авива, Срби из Будимпеште, Татари из Буинска (Русија), Јермени из Истанбула (Турска), Немци из Болцана (Италија), Арапи из Авињона (Француска), Мађари из Берегова (Украјина).

Као увод у фестивал имаћемо премијеру копродукцијске представе са Градским позориштем из Копра насталу по Голдонијевој „Лепези”. Јака Иванц је режирао представу која се зове „Вентилатор”, у којој на разним језицима играју словеначки глумци и део ансамбла Новосадског позоришта. Специјални гост „Синерџија” биће и Маја Моргенштерн, чувена румунско-холивудска глумица, која ће извести дуодраму „Марина и Улај”, о животу Марине Абрамовић. У оквиру фестивала биће одржана и оснивачка конференција Међународне асоцијације мањинских театара.