Pobuna srca u Novosadskom pozorištu

Novosadsko pozorište /Ujvideki Szinhaz svojim promišljenim, smelim scenskim izrazom godinama unazad skreće pažnju teatarske javnosti, kako u zemlji tako i šire. U protekloj, 44. sezoni ansambl ove pozorišne kuće učestvovao na 12 festivala, od toga na sedam takmičarskog karaktera, sa kojih se u Novi Sad vratio sa 11 nagrada plus priznanje Udruženja mađarskih kritičara za ostvarenje „Grobnica za Borisa Davidoviča”, kao najbolju predstavu na sveukupnom mađarskom jezičkom području u prošloj sezoni.

– Priznanja su stigla za tri projekta: „Grobnicu...”, „Hasanaginicu” i „Malu mađarsku pornografiju”, različita po tematici, rediteljskom postupku, radu glumaca i tretmanu stvarnosti koja nas okružuje. Uspeli smo da iskoračimo iz uniformnosti postdramskog teatra u kojem smo takođe imali značajne uspehe i vratimo se višeslojnom prikazu problematike kojom se bavimo – kaže za „Politiku” Valentin Vencel, direktor Novosadskog pozorišta i ujedno najavljuje nove repertoarske adute:

– U 45. sezoni koja je pred nama fokusiraćemo se na „pobunu srca” od „Toma Sojera” i „Sanjara”, preko „Ane Karenjine”, „Tila Ojlenšpigela”, do „Anđela koji je sleteo u Vavilon”, dakle u pitanju su skoro pa klasični „literarni predlošci”. Ovim projektima pridružićemo još dve koprodukcije: Goldonijevu „Lepezu” sa Gledališčem Koper i „Brod za lutke” sa Nacionalnim teatrom iz Miškolca. U narednoj sezoni u Novosadskom pozorištu će režirati: Zoltan Puškaš, Robert Lenard, Jaka Ivanc, Tara Manić, Dejan Projkovski, Ištvan K. Sabo i Atila Bereš ili Čaba Horvat.

Akcenat je, dakle, na vraćanju emocionalne dimenzije pozorišta i na pokušaju da nam publika bude sustvaralac, a ne samo konzument našeg stvaralaštva.

Repertoar je, smatra naš sagovornik, prepoznavanje stanja, pravca kretanja društva u kojem živimo, ali je i moguća priča o dramatičnim naporima, ciljevima, uspesima i propastima individue.

– Međutim, koncipiranje repertoara ima i neke prozaičnije aspekte ili uslove, kao uklapanje u budžetske okvire, tehničko organizacione kapacitete teatra, osposobljenost saradnika, radna kultura. Važnim elementom svakog repertoara smatramo i to koliko isti služi pojedinačnom razvoju umetnika angažovanih u pozorištu. Novosadsko pozorište je u svom osnivačkom aktu 1973. godine određeno kao „istraživačko kamerno pozorište”. Mislim da taj karakter i ta „mera” važe i danas i ispunjavaju očekivanja postavljena pred ovaj teatar.

Repertoar nije samo spisak naslova koje neka pozorišna kuća predstavlja svojoj publici. Kakav odjek stručne javnosti ponuđenim repertoarom očekuje Novosadsko pozorište, pitali smo Valentina Vencela.

– Naravno, spiskom naslova još ništa nismo ni rekli ni uradili, a šta je osobenost jednog repertoara, ako ga ima, to se može zaključiti posle realizacije tog programa. Ako će se tu pojaviti neka osobenost, to svakako mogu zaključiti neki drugi, a ne mi koji je činimo ili ne činimo. Ako pod stručnom javnošću podrazumevamo kritiku, mogu reći da mišljenje kritičara već dugo godina doživljavam kao ocenu jednog gledaoca, koji to svoje mišljenje ima pravo i mogućnost javno da iznese. Kao aktivni pozorišni delatnik nikada nisam učestvovao u nekom projektu koji je uzeo u obzir eventualna kritičarska očekivanja – podvlači Vencel.

Predstava o životu Marine Abramović na „Sinerdžiju”

Novosadsko pozorište ove godine drugi put zaredom, priprema i festival „Sinerdži”, pozorišni festival jezičkih manjina sveta, koji će od 5. do 12. novembra biti održan u Novom Sadu. Festival je nastao na tradiciji multikulturalnog života, uzajamnog poštovanja i prihvatanja različitosti, što je baza za mogućnost susreta pozorišnih umetnika koji žive i stvaraju iz slične pozicije.

– Naši gosti koji dolaze iz različitih sredina, sa raznih istorijskih vetrometina: Balkana, istočne i zapadne Evrope, Srednjeg istoka, Rusije, koji u svoj rad unose sve segmente društvenih previranja u sredinama u kojima žive, istovremeno čuvajući svojstva svojih zajednica, ali i spremnost za suživot i stvaralaštvo. To je ono što želimo da pokažemo domaćoj publici – kaže Valentin Vencel.

Ove godine na „Sinerdži” dolaze: Slovenci iz Trsta, Rusi iz Tel Aviva, Srbi iz Budimpešte, Tatari iz Buinska (Rusija), Jermeni iz Istanbula (Turska), Nemci iz Bolcana (Italija), Arapi iz Avinjona (Francuska), Mađari iz Beregova (Ukrajina).

Kao uvod u festival imaćemo premijeru koprodukcijske predstave sa Gradskim pozorištem iz Kopra nastalu po Goldonijevoj „Lepezi”. Jaka Ivanc je režirao predstavu koja se zove „Ventilator”, u kojoj na raznim jezicima igraju slovenački glumci i deo ansambla Novosadskog pozorišta. Specijalni gost „Sinerdžija” biće i Maja Morgenštern, čuvena rumunsko-holivudska glumica, koja će izvesti duodramu „Marina i Ulaj”, o životu Marine Abramović. U okviru festivala biće održana i osnivačka konferencija Međunarodne asocijacije manjinskih teatara.