Одлазак Монсерат Кабаље

Престало је да куца срце Монсерат Кабаље (1933-2018), једне од највећих оперских дива данашњице. Величанствени сопран, тај невероватни моћни глас имали смо прилику да слушамо код нас три пута и то почетком деведесетих, потом 2006. и последњи пут 2011.  године у Београду. У том периоду долазили су у нашу престоницу Павароти, Доминго и Карерас, тенори који су били њени пријатељи у животу и на сцени. На опроштајној турнеји 2011. на њеној листи градова била је и наша престоница, тада је  певала последњи пут у Србији, већ се тешко кретала, али осмех и добро расположење нису је напуштали. Памтићемо је насмејану, скромну упркос планетарној слави.  Од 2012. њени проблеми са здрављем су се погоршавали, али се није препуштала болести. Дешавало се да и после опроштајне турнеје  и даље понекад негде наступи. Ствари су сада дефинитивне,  јер је шпански лист „Ел Паис” објавио да је Монсерат Кабаље преминула у 86. години живота у Барселони, граду по ком је назван њен велики хит отпеван са Фредијем Меркјуријем, певачем групе „Квин”. Ову нумеру је објавила 1987. године, да би постала химна Летњих Олимпијских игара одржаних у њеном родном граду 1992.  годину дана након смрти Меркјурија. О том излету у свет поп музике је потписнику ових редова пре 12 година изјавила следеће:

– Кад год сам снимала плоче, желела сам да то урадим за људе који воле музику тако много као што је ја волим, да моја музика буде пријатељ са којим се ујутру буде, да је слушају док се возе колима на посао, да то буде музика са којом могу да освеже свој ум.

Каријера Монсерат Кабаље је трајала 50 година, низали су се наступи у најпрестижнијим светским оперским дворанама, кажу да их је било 4000, да је иза себе оставила 90 улога и снимила 80 албума. У сећању ће свакако остати њена лакоћа певања, мелодичност, моћан глас у Росинијевим, Белинијевим, Доницетијевим и Вердијевим операма.

Са девет година почела је да школује глас у родној Барселони, образовање је окончала 1953.  и отишла у Италију где је у почетку певала мале улоге. Славна Каталонка је приликом ранијих гостовања у Београду говорећи о својој каријери, тврдила како „судбина увек помаже оном ко то тражи” и истакла:

– У Шпанији сам се образовала до своје 22. године и, после неуспелих аудиција у Италији и Немачкој, стигла сам у Базел. У почетку сам певала најмање улоге да би се онда догодила срећа у несрећи – две певачице су се разболеле и ја сам као трећа резерва ускочила у велику ролу. И тако је кренуло - три године у Базелу и исто толико у Бремену. Радила сам много, певала више од 40 оперских улога... Биле су то најтеже године у мом животу, али и драгоцена животна школа. Мој пут је био успешан, али захваљујући тешком раду.

Славна уметница је волела да на сцени уз њу, буду и наши певачи тако је 2006.  гост на њеном концерту у Београду била је  сопран Катарина Јовановић, која је својевремено постигла изузетан успех на међународном такмичењу младих певача који носи име Монсерат Кабаље. Потом 2011. у Београду су опет наши уметници били са њом на сцени, реч је о сопрану Снежани Савичић Секулић и Харису Џиновићу, који је је певао наполитанске нумере.

Монсерат Кабаље је статус оперске звезде потврдила наступом у Карнеги холу у опери Лукреција Борџија, Гаетана Доницетија. Наступала је у престижним дворанама, попут Метрополитeна, Опери у Сан Франциску и Бечкој државној опери, где се појављивала на бини са Лучијаном Паваротијем и Пласидом Домингом.

О томе како успева да у позним годинама одржи свежину гласа Монсерат Кабаље  је нашим новинарима одговарaла како више дугује техници него природи:

– Глас је за мене најлепши и најосетљивији инструмент. Основа коју сам стекла у Шпанији, као студент, држи и даље мој глас. И још увек могу да наступам захваљујући таквој основи, вештом избору репертоара и великој жељи да певам док живим.

И скоро да је тако и било. Са ћерком Монсерат Марти која је такође сопран, наступала је 2016. на седам концерата у Немачкој. Тада је у интервјуима за немачке медије наводила да јој је породица увек била важна и да је понекад жалила што није више била са децом, али да то у познијим годинама надокнађује. Тада је хвалила ћеркин таленат, уживајући и даље да пева, овог пута са њом,  и да путује.