Морамо да убрзамо раст БДП-а

Србија жели снажнији партнерски однос са ЕУ у области енергетике – поручио је јуче министар за енергетику Александар Антић и истакао да су у Србији покренуте инвестиције за изградњу нових 1.000 мегавата.

Антић је на 7. самиту „ЕУ – југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан – Србија у водећој улози”, у организацији лондонског „Економиста”, рекао да је Србија спремна и за изградњу гасовода који би био наставак Турског тока, али да тај гасовод мора прво да прође кроз Бугарску и затим да се после Србије настави у Мађарској. Нагласио је да је у Србији последњи велики енергетски објекат изграђен 1991. године. „Србија данас гради 1.000 нових мегавата, од чега је две трећине инвестиција у обновљиве изворе енергије”, нагласио је Антић, а преноси Танјуг.

– Економски развој на западном Балкану тесно је везан за енергетски систем, те би било добро да се са угља, као основе за производњу електричне енергије, пређе на гас и изворе обновљивих енергија, оценио је данас бивши шеф нафтног концерна ЕНИ, Паоло Скарони. „Тешко је замислити одрживи раст без енергетског система који је одржив, а који нуди енергенте по ценама које омогућавају да компаније буду конкурентне”, рекао је Скарони на почетку другог дана 7. самита.

Србија има велики потенцијал за иновације и требало би да издваја више средстава за истраживање и развој која ће, такође, бити боље и транспарентније распоређена, изјавила је тим лидер Светске банке у Србији за пројекте у области истраживања иновација и технологије Маја Анђелковић. „Србија има фантастичан историјат иновација, од Николе Тесле до иновативних компанија, попут ’Фрејма’ и на десетине сличних”, рекла је Анђелковићева.

Потпредседник „Мудисовог” сервиса за инвестиције са Кипра Константинос Кипреос оценио је на том скупу да се банкарски сектор на западном Балкану, а тако и у Србији, опоравља, што је добро за развој привреде. Кипреос је указао да је потребно да постоји здрав банкарски сектор како би обезбеђивао кредите за инфраструктурне пројекте, али и потрошаче.

Председник Фискалног савета Павле Петровић оценио је да ће у буџету за наредну годину бити од 400 до 450 милиона евра, које ће бити могуће користити за подстицање привредног раста у Србији.

Петровић је рекао да се слаже са министром финансија Синишом Малим да су финансије Србије стављене под контролу. Међутим, Петровић је рекао да се не слаже са проценом Малог о привредном расту Србије, те је казао да Србија још значајно заостаје у привредном расту са упоредивим земљама. Раст мора да се повећа један до два процентна поена да бисмо достигли централну и источну Европу, и да буде преко тога.