Грађани БиХ бирају власт

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Грађани Босне и Херцеговине, у оба ентитета – Републици Српској и Федерацији БиХ – данас бирају власт која ће водити земљу у наредне четири године. На осмим изборима од увођења вишестраначја бира се власт на свим нивоима, изузев у општинама и градовима. Тачније, бирају се три члана Председништва БиХ – један из Републике Српске и два из Федерације БиХ, као и посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. На нивоу РС грађани, сем представника које делегирају у органе БиХ, бирају председника и двојицу потпредседника Српске и посланике Народне скупштине Републике Српске. У другом ентитету, грађани бирају посланике Парламента Федерације БиХ, те посланике скупштина десет федералних кантона, као и своје представнике за ниво власти у заједничким органима БиХ.

„Бира се укупно 518 носилаца мандата”, рекао је председник Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Бранко Петрић. На изборима учествује 128 политичких субјеката – 58 странака, 36 коалиција и 34 независна кандидата.

Петрић је навео да ће избори бити спроведени на 5.794 бирачка места, од којих 5.380 редовних, као и да ће бити ангажовано 314 мобилних тимова, чији ће задатак бити да обиђу 10.000 грађана који ће гласати у установама или својим кућама. Када је реч о гласању у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ у иностранству, Петрић је рекао да ће око 1.000 бирача моћи да гласа у амбасадама БиХ у Канбери, Бечу, Берлину, Ослу и Београду, те генералним конзулатима у Чикагу, Минхену, Штутгарту, Франкфурту и Грацу.

На изборима се између 7.498 кандидата бира 518 носилаца мандата, што значи да је кандидата безмало 15 пута више него доступних мандата.

На бирачком списку налазе се 3.352.933 особе, од којих је редовних бирача 3.254.767, расељених који гласају у одсуству око 8.000, расељених који гласају лично око 12.000, док је за гласање преко поште регистровано око 77.000. бирача. За праћење избора ЦИК је акредитовао око 6.500 посматрача, од којих око 1.500 страних, док су општинске изборне комисије регистровале око 60.000 страначких посматрача. Из ЦИК-а су навели да се први резултати могу очекивати око поноћи.

Неке примедбе на ове изборе тичу се чињенице да ће бити спроведени без претходне промене Изборног закона БиХ, чији су поједини делови оспорени. Реч је о одредбама на које су се Уставном суду БиХ пожалили хрватски представници у БиХ, након чега није било договора између хрватских и бошњачких политичара око тога да оспорене одредбе замене новима. Део стручњака верује да би могло бити проблема у конституисању власти у ФБиХ и, последично, на нивоу БиХ, док други сматрају да ће те проблеме бити могуће превазићи. Медији су као проблем издвајали и бирачке спискове који нису пречишћени. У списковима је, наиме, велики број умрлих или расељених.

Није спроведена ни одлука позната као „Сејдић–Финци”, те нико изузев кандидата из три конститутивна народа не може да буде биран у Председништво. Организације које прате ток избора у БиХ тврде да је примећено доста неправилности. Између осталог, утврдили су да је било трговине бирачким одборима у 35 општина, а како тврди организација „Под лупом”, било је и притисака на бираче, куповине гласова, условљавања отказима...