Краљевчанима добро, а никоме зло

Краљево – Град Краљево данас обележава свој дан, који зарад очувања духа Немањића пада на верски празник посвећен Светом Симеону, краљу Стефану Првовенчаном, првом крунисаном владару у оближњем жичком манастиру. То крунисање је изнедрило и легенду о седмовратој Жичи и седам крунисаних владара у њој па је све то укомпоновано у грб, заставу и Дан града Краљева.

Подсећања ради, данашње име ово место је добило 19. априла 1882. године, а кумовао му је лично краљ Милан Обреновић, уважавајући захтеве грађана да се дотадашњи Карановац назове краљевским, а не турским именом. Но, историјске прилике су наметнуле да се кумовска и порекне па је од 1949. до 1955. године град на Ибру носио име Ранковићево. Онда му је поново, после дугих полемика, враћено старо име које и данас носи. На грбу Краљева пише и порука којом се мештани поносе а она гласи: „Нама добро, а никоме зло”.

Та порука одражава традиционално гостопримство града на Ибру у који се, због разних разлога, долазило. Стизали су овде и увек на гостопримство наилазили прогнани, расељени, жељни боље зараде... И данас, као нигде у Србији, овде је више од пет стотина избеглица из Хрватске и БиХ и скоро 20.000 расељеника с Косова.

Било је Краљево и уточиште ,,искорењеним” људима других држава, јер долазили су овде и Руси избегли од бољшевичке власти. Било је 1920. и 1921. године, у краљевачкој Руској колонији више од стотинак породица. Они су у овом граду били изванредно прихваћени, њихова деца имала су свој вртић, школу... Тада су овде су традиционално организовани ,,Руски дани”. Једноставно, прожимале су се култура, традиција и обичаји истог, словенског духа.

Онда су 1928. године дошли Французи, њих око две стотине, пристигли су у Краљево из града Вилакублеа. И нису Краљевчане само учили производњи борбених авиона ,,бреге 19” већ и тенису, моди, манирима... У близини тадашње фабрике авиона, где су француски стручњаци и мајстори радили, никла је Француска колонија у којој су се, поред школе, вртића, библиотеке француских и српских књига налазила и три тениска игралишта, а постојао је чак и џез оркестар. Приватну француско-српску школу похађало је тада 43 малишана, а разних активности било је у Француско-српском клубу. Тада је овде подигнута и католичка црква која је недавно и обновљена.

А пред почетак Другог светског рата у Краљево су пристигле избеглице које су протерали немачки, бугарски и албански фашисти па је забележен податак да су у јесен 1941. године овде била 2.852 прогнаника. Највише Словенаца, затим становника Војводине, с Косова и из Македоније. Нажалост, многи од њих су страдали октобра 1941. године у познатој фашистичкој одмазди заједно с домаћинима. А домаћини су и себи и њима желели добро, а никоме зло.

У историји града било је, дакле, тешких и злих времена, град је рушен у рату, а и у миру од земљотреса и поплава. И данас га притискају нарочито економске невоље. Овде живи скоро 125.000 становника, али и до 30 процената незапослених. Честе су године када је мање новорођених него умрлих, град убрзано стари и због тога што одавде одлазе млади...

Градски оци траже решење. Ето, долазе Турци с фабриком где ће радити две хиљаде људи а првобитно име града Карановац је промењено ,,да не буде више турско”. Такође, звучи парадоксално, али се велике наде за спас привреде полажу у још једног иностраног инвеститора, у скорије отварање немачке фабрике за производњу ауто-опреме и запошљавање чак пет хиљада радника. А, било је страданије ратне 1941. године од стране немачких фашиста. И, звучи то помало парадоксално, али Краљево памти и прашта само да ,,Краљевчанима буде добро а никоме зло”.

Оно по чему се Краљево понајвише препознаје јесте централни кружни трг и од њега и ка њему улице су под правим углом. Званично се зове Трг српских ратника, а популарно Код Милутина. Легенда каже да је идеју за трг кружног облика, на месту дотадашње пијаце, дао сам кнез Милош, цртајући свом секретару Лази Зубану такав план на тепсији песка. Спровођењу таквих урбанистичких замисли касније је енергичношћу, строгоћом а понекад и батином помогао тадашњи председник општине Краљева Јован Сарић. Било је то крајем 19. века, а с почетка 20. века, из 1901. године, сачуван је први регулациони план града који је у основи предвиђао данашњи изглед Краљева.

У то време на овом тргу се најчешће трговало, о чему сведочи и запис британског дипломате Буркијеа од 3. јула 1889. године да се ,,у Краљеву улице у потпуној правилности радијално пружају од простране пијаце у центру која има облик правилног круга”. Главна варошка улица тада је називана ,,првим сокаком”. После су и остали ,,сокаци” до данашњег дана грађени према том правилу.

Касније, после Првог светског рата, трг и ,,први сокак” је улепшан подизањем споменика изгинулим ратницима, импозантном фигуром српског војника. Међутим, у годинама које су ,,појели скакавци” и овај војник је био прогањан и затваран у краљевачко гробље. Ипак, новембра 1982. године, споменик је враћен на првобитно место, усред Краљева, где се и данас налази и у току је обимна заштита споменика и обнова трга.

И леп је обичај да се на данашњи дан, годинама већ, градски челници обраћају Краљевчанима, онима који су оџаковићи и који су овде из разних крајева и разлога пристигли, питањем: Јесмо ли и колико достојни краљевског имена?