Јарбол на Ушћу

Свакодневно се у писаним медијима критикује постављање јарбола од стотину метара са српском заставом на Ушћу. Видео сам високе јарболе са заставама на многим светским трговима. Онај на Тргу небеског мира је примеран јер представља моћ модерне и велике Kине. На згради Кремља је руска застава средње величине.

Пример мегаломаније је јарбол за заставом Северне Кореје у Пјонгјангу. По правилу у многим земљама националне заставе се вијоре на свим зградама од националног значаја и кућама. У Србији није такав обичај.

У маленој Ирској у центру Даблина је једна „игла” од нерђајућег челика која пара небо. Она је висока сто метара. Шта та „игла” представља питао сам се у Даблину? Ирци као познате шкртице то су поставили на скученом простору главне улице. Ту су и две трамвајске станице. Ех, каква би била полемика код нас да се прихвати некаква „игла” на било ком месту моје напаћене Србије.

Мој предлог је да то буде ласерски сноп изнад Ушће, који би у вечерњим сатима представљао српску заставу. Јарбол са српском заставом, захтевао би да се застава стално мења, јер од кошаве она би се цепала. Није примерно да на јарболу буду „дроњци”.

Застава би морала да буде одговарајућа по димензији постављеног стуба. И да стално вијори чак и када нема ветра. Потребно је поставити јаку компресорску инсталацију у подножје стуба која би под одређеним техничким условима производила довољно ветра да застава вијори. То је компликовано и кошта.

Такође би требало да се направи софтверско решење, које би према метеоролошким условима регулисало инсталацију. Место одабира на Ушћу је примерно јер се ту Сава улива у моћни Дунав. Моја жеља је да Србија буде моћна као Дунав.

Слободан Т. Петровић
Кладово