У ишчекивању десетог речног колоса

Ако се надлежни 2024. сете да обележе 140. годишњицу од подизања првог модерног београдског моста, постоји могућност да ће бити додатних разлога за славље. До тада би град на ушћу Саве у Дунав коначно требало да добије десети, јубиларни мост, али и да до половине наредне деценије коначно буду оспособљена два пешачко-бициклистичка моста.

Возачи и путници у главном граду Србије тренутно могу да рачунају на два искључиво железничка моста, од којих онај старији полако одлази у историју, али и на на пет друмских и један друмско-железнички. Одавно је јасно да двомилионском граду, који даноноћно живи и пулсира, осам мостова одавно ниje довољнo.

Ово бројно стање требало би да почне да се мења већ догодине за када је планирано захуктавање радова око моста који ће наследити Стари савски. Ти радови требало би да почну половином 2019, чим буду постављене трамвајске шине на Мосту на Ади. Мост – наследник имаће више саобраћајних трака, стазе за бициклисте и пешаке, а његов лук биће не смарагдно зелен, већ бео. Стари мост који су подигли нацисти у деловима ће бити пресељен, а онда састављен највероватније између обале Аде Циганлије и Новог Београда. Ако надлежни остану доследни ранијим изјавама, овај мост убудуће ће бити саобраћајна оаза само за пешаке и бициклисте.

Сличну будућу намену требало би да добије стари железнички мост, који је највише од свих актуелних београдских мостова осетио ужас бомби и мина. Најстарија престоничка речна саобраћајница која је овог лета изгубила значај у железничком саобраћају за коју годину требало би да постане једна од новијих туристичких атракција града. Према замисли надлежних, то ће бити бициклистичко-пешачки мост са кога ће се са Новог Београда до старог дела града стизати за десетак минута. На препорођеном мосту са модерним осветљењем они који се уморе моћи ће да попију кафицу јер је идеја да га украсе и необични угоститељски објекти.

У међувремену, и дунавске обале у престоници требало би да добију нову саобраћајну везу. У овом делу града као саобраћајно освежење виђен је мост код Аде Хује. План је да он почне да се гради 2020.

Да Београду тренутно и те како недостају мостови сматра и грађевински инжењер Љуба Костић, који је између осталог, учествовао у изградњи два моста на Дрини – Павловића и Моста слободе у Фочи. Он истиче да је приоритет свих приоритета да се повећа капацитет постојећих мостова, као што је то својевремено урађено са Бранковим мостом.

– Наравно, то би морало да се уради без прекида саобраћаја. Мени је тако нешто било логично и кад је град расписао конкурс за реконструкцију Старог савског моста. На капацитет који сада има, могле су да се додају још по две траке и да нас види бог! И да се све то уради док се истовремено одвија саобраћај. Овако, када се уклони постојећи савски биће потребно најмање три године да се изгради нови, а то је велики проблем и ван памети у граду који већ има дефицит мостова – наглашава Костић подсећајући какве колапсе је стварало недавно обнављање само једне пешачко-бициклистичке стазе на Бранковом мосту.

Костић додаје да је одавно познато и који део града одавно највише вапи за новим мостовима.

– На основу мапе саобраћајног притиска познато је да се он углавном дешава између „Газеле” и Бранковог моста. Ту би ваљало да се изгради нови јер је тај део изузетно фреквентан. Сетимо се да је једно време била актуелна прича да ће се направити мост који би излазио на Немањину. Камо среће да је урађен тај спратни мост. Никад није објашњено зашто се од тога одустало, поготову сада када железница више није сметња – каже Костић.