U iščekivanju desetog rečnog kolosa

Ako se nadležni 2024. sete da obeleže 140. godišnjicu od podizanja prvog modernog beogradskog mosta, postoji mogućnost da će biti dodatnih razloga za slavlje. Do tada bi grad na ušću Save u Dunav konačno trebalo da dobije deseti, jubilarni most, ali i da do polovine naredne decenije konačno budu osposobljena dva pešačko-biciklistička mosta.

Vozači i putnici u glavnom gradu Srbije trenutno mogu da računaju na dva isključivo železnička mosta, od kojih onaj stariji polako odlazi u istoriju, ali i na na pet drumskih i jedan drumsko-železnički. Odavno je jasno da dvomilionskom gradu, koji danonoćno živi i pulsira, osam mostova odavno nije dovoljno.

Ovo brojno stanje trebalo bi da počne da se menja već dogodine za kada je planirano zahuktavanje radova oko mosta koji će naslediti Stari savski. Ti radovi trebalo bi da počnu polovinom 2019, čim budu postavljene tramvajske šine na Mostu na Adi. Most – naslednik imaće više saobraćajnih traka, staze za bicikliste i pešake, a njegov luk biće ne smaragdno zelen, već beo. Stari most koji su podigli nacisti u delovima će biti preseljen, a onda sastavljen najverovatnije između obale Ade Ciganlije i Novog Beograda. Ako nadležni ostanu dosledni ranijim izjavama, ovaj most ubuduće će biti saobraćajna oaza samo za pešake i bicikliste.

Sličnu buduću namenu trebalo bi da dobije stari železnički most, koji je najviše od svih aktuelnih beogradskih mostova osetio užas bombi i mina. Najstarija prestonička rečna saobraćajnica koja je ovog leta izgubila značaj u železničkom saobraćaju za koju godinu trebalo bi da postane jedna od novijih turističkih atrakcija grada. Prema zamisli nadležnih, to će biti biciklističko-pešački most sa koga će se sa Novog Beograda do starog dela grada stizati za desetak minuta. Na preporođenom mostu sa modernim osvetljenjem oni koji se umore moći će da popiju kaficu jer je ideja da ga ukrase i neobični ugostiteljski objekti.

U međuvremenu, i dunavske obale u prestonici trebalo bi da dobiju novu saobraćajnu vezu. U ovom delu grada kao saobraćajno osveženje viđen je most kod Ade Huje. Plan je da on počne da se gradi 2020.

Da Beogradu trenutno i te kako nedostaju mostovi smatra i građevinski inženjer Ljuba Kostić, koji je između ostalog, učestvovao u izgradnji dva mosta na Drini – Pavlovića i Mosta slobode u Foči. On ističe da je prioritet svih prioriteta da se poveća kapacitet postojećih mostova, kao što je to svojevremeno urađeno sa Brankovim mostom.

– Naravno, to bi moralo da se uradi bez prekida saobraćaja. Meni je tako nešto bilo logično i kad je grad raspisao konkurs za rekonstrukciju Starog savskog mosta. Na kapacitet koji sada ima, mogle su da se dodaju još po dve trake i da nas vidi bog! I da se sve to uradi dok se istovremeno odvija saobraćaj. Ovako, kada se ukloni postojeći savski biće potrebno najmanje tri godine da se izgradi novi, a to je veliki problem i van pameti u gradu koji već ima deficit mostova – naglašava Kostić podsećajući kakve kolapse je stvaralo nedavno obnavljanje samo jedne pešačko-biciklističke staze na Brankovom mostu.

Kostić dodaje da je odavno poznato i koji deo grada odavno najviše vapi za novim mostovima.

– Na osnovu mape saobraćajnog pritiska poznato je da se on uglavnom dešava između „Gazele” i Brankovog mosta. Tu bi valjalo da se izgradi novi jer je taj deo izuzetno frekventan. Setimo se da je jedno vreme bila aktuelna priča da će se napraviti most koji bi izlazio na Nemanjinu. Kamo sreće da je urađen taj spratni most. Nikad nije objašnjeno zašto se od toga odustalo, pogotovu sada kada železnica više nije smetnja – kaže Kostić.