Смрдибубе поново окупирале град

Сваког пролећа и јесени, последње три године, Београђане „нападају” зелене бубе непријатног мириса и имена који одговара њиховој главној особини  – смрдибубе. Ових дана има их у свим деловима града, а нарочито тамо где зри поврће и воће којим се хране. Септембар је месец када се оне припремају за зиму, тада се групишу и себи траже погодно место да се завуку и презиме. Реагују на топлоту и дужину дана и ноћи. Како је сада топло време, њихов часовник се пореметио, због чега их има у већем броју.

Теже ка висини, па су најчешће на њиховом удару у градовима станови на вишим спратовима. А када уђу у кућу, увлаче се у ормаре, пукотине у зидовима и прозорима.

– Смрдибубе су инсекти, биљне стенице, и имају ту особину да маркирају територију и тако привлаче једне друге. У случају да уђу у неки стан, оне га својим мирисом обележе. Ако ви и уништите те смрдибубе у стану, оне које дођу после њих непогрешиво ће ући у ваш дом, а за то им је потребна рупица од два милиметра. На први поглед изгледају незграпно, али изузетно су способне да се прилагоде величини пукотине и уђу тамо где се осећају сигурно – објашњава Александар Ћетковић, професор на Биолошком факултету.

Са појавом смрдибуба суочавају се готово сви. Има их и у Европи, али и у Америци. Много пре него код нас појавиле су се у Америци, али решење њиховог уклањања није нађено.

– Није тешко наћи инсектицид и њиме попрскати одређену пољопривредну културу, али то није решење јер се смрдибубе налазе свуда око нас. У кратком року та површина може бити „очишћена”, али ће се оне врло брзо после тога појавити на том истом месту. Смрдибубе нису као комарци, да могу да се третирају и уништавају на одређеним површинама – каже Ћетковић.

На нашим просторима смрдибубе немају природних непријатеља.

– Птице „сваштоједи”, попут врана и сврака, избегавају да их једу због мириса. Једино се паукови „не згражавају” над њима, али они могу појести само понеку јединку која се ухвати у мрежу. На њихову бројност не утичу ни одређени паразити који могу да их нападну – прича Ћетковић.

Ови зеленкасти, смеђи и шарени инсекти из далеких крајева код нас су се масовно појавили пре три-четири године, а посебно их је било претпрошле јесени.

– Смрдибубе су ту, не можемо да утичемо на њих. Њихова бројност мењаће се од године до године, али су сада на нашим просторима и с тим морамо да се помиримо. Оно што им смета јесте велика промена температуре, рецимо када на пролеће изађу, па наиђе неки хладан талас. Е, то може да утиче на њихову бројност – рекао је Ћетковић.

Воде порекло из Кине

Смрдибубе су се у Европи масовно појавиле пре десетак година и први пут су регистроване у Швајцарској, мада то не значи да су прве ушле баш у ту земљу. У Америци су регистроване средином деведесетих година прошлог века, али ни овај континент није њихова постојбина. Претпоставља се да воде порекло из Кине, а да су се транспортом прошириле у остале делове света. Као и сви инсекти, оне су веома плодне и врло лако се и брзо размножавају.

Не нападају људе, нису опасне, већ су непријатне, јако зује и ружно миришу (на основу те особине добиле су и име). Сваштоједи су и хране се и соком из биљака, па велику штету могу нанети пољопривредним културама.

Занимљивости

– Да би се избегао непријатан мирис, смрдибубе не треба дирати рукама, већ подметнути комад новине или неку крпу да се на њу попну и избацити из стана.

– Смрдибубу другачије зову и Смрдљиви Мартин. Некада се веровало да када она уђе у кућу, у дом улази и новац, због чега су домаћини избегавали да их убијају.

– Постоји око 5.000 врста ових инсеката, које због крила која имају облик штита зову и штитасте стенице.