Smrdibube ponovo okupirale grad

Svakog proleća i jeseni, poslednje tri godine, Beograđane „napadaju” zelene bube neprijatnog mirisa i imena koji odgovara njihovoj glavnoj osobini  – smrdibube. Ovih dana ima ih u svim delovima grada, a naročito tamo gde zri povrće i voće kojim se hrane. Septembar je mesec kada se one pripremaju za zimu, tada se grupišu i sebi traže pogodno mesto da se zavuku i prezime. Reaguju na toplotu i dužinu dana i noći. Kako je sada toplo vreme, njihov časovnik se poremetio, zbog čega ih ima u većem broju.

Teže ka visini, pa su najčešće na njihovom udaru u gradovima stanovi na višim spratovima. A kada uđu u kuću, uvlače se u ormare, pukotine u zidovima i prozorima.

– Smrdibube su insekti, biljne stenice, i imaju tu osobinu da markiraju teritoriju i tako privlače jedne druge. U slučaju da uđu u neki stan, one ga svojim mirisom obeleže. Ako vi i uništite te smrdibube u stanu, one koje dođu posle njih nepogrešivo će ući u vaš dom, a za to im je potrebna rupica od dva milimetra. Na prvi pogled izgledaju nezgrapno, ali izuzetno su sposobne da se prilagode veličini pukotine i uđu tamo gde se osećaju sigurno – objašnjava Aleksandar Ćetković, profesor na Biološkom fakultetu.

Sa pojavom smrdibuba suočavaju se gotovo svi. Ima ih i u Evropi, ali i u Americi. Mnogo pre nego kod nas pojavile su se u Americi, ali rešenje njihovog uklanjanja nije nađeno.

– Nije teško naći insekticid i njime poprskati određenu poljoprivrednu kulturu, ali to nije rešenje jer se smrdibube nalaze svuda oko nas. U kratkom roku ta površina može biti „očišćena”, ali će se one vrlo brzo posle toga pojaviti na tom istom mestu. Smrdibube nisu kao komarci, da mogu da se tretiraju i uništavaju na određenim površinama – kaže Ćetković.

Na našim prostorima smrdibube nemaju prirodnih neprijatelja.

– Ptice „svaštojedi”, poput vrana i svraka, izbegavaju da ih jedu zbog mirisa. Jedino se paukovi „ne zgražavaju” nad njima, ali oni mogu pojesti samo poneku jedinku koja se uhvati u mrežu. Na njihovu brojnost ne utiču ni određeni paraziti koji mogu da ih napadnu – priča Ćetković.

Ovi zelenkasti, smeđi i šareni insekti iz dalekih krajeva kod nas su se masovno pojavili pre tri-četiri godine, a posebno ih je bilo pretprošle jeseni.

– Smrdibube su tu, ne možemo da utičemo na njih. Njihova brojnost menjaće se od godine do godine, ali su sada na našim prostorima i s tim moramo da se pomirimo. Ono što im smeta jeste velika promena temperature, recimo kada na proleće izađu, pa naiđe neki hladan talas. E, to može da utiče na njihovu brojnost – rekao je Ćetković.

Vode poreklo iz Kine

Smrdibube su se u Evropi masovno pojavile pre desetak godina i prvi put su registrovane u Švajcarskoj, mada to ne znači da su prve ušle baš u tu zemlju. U Americi su registrovane sredinom devedesetih godina prošlog veka, ali ni ovaj kontinent nije njihova postojbina. Pretpostavlja se da vode poreklo iz Kine, a da su se transportom proširile u ostale delove sveta. Kao i svi insekti, one su veoma plodne i vrlo lako se i brzo razmnožavaju.

Ne napadaju ljude, nisu opasne, već su neprijatne, jako zuje i ružno mirišu (na osnovu te osobine dobile su i ime). Svaštojedi su i hrane se i sokom iz biljaka, pa veliku štetu mogu naneti poljoprivrednim kulturama.

Zanimljivosti

– Da bi se izbegao neprijatan miris, smrdibube ne treba dirati rukama, već podmetnuti komad novine ili neku krpu da se na nju popnu i izbaciti iz stana.

– Smrdibubu drugačije zovu i Smrdljivi Martin. Nekada se verovalo da kada ona uđe u kuću, u dom ulazi i novac, zbog čega su domaćini izbegavali da ih ubijaju.

– Postoji oko 5.000 vrsta ovih insekata, koje zbog krila koja imaju oblik štita zovu i štitaste stenice.