Олакшице за пословање иновационих предузећа

Министарство финансија изаћи ће, до краја октобра, у јавност са детаљним планом мера за подршку иновацијама. Како ће он изгледати за сада није познато. Министар Синиша Мали само је наговестио да ће се стимулације за иновативне технологије, такозвану индустрију знања и ИТ индустрију, огледати пре свега у пореским олакшицама.

У овом пакету је и закон о алтернативним изворима финансирања, који ће бити донет следеће године, а требало би да омогући „венчр капитал” фондовима да инвестирају у предузетнике и њихове идеје.

– Важно је да се млади предузетници и идеје финансирају на прави начин. Да имају пореске олакшице када „израсту” и развију се, како би се искористио сав њихов потенцијал – објаснио је министар финансија суштину државне помоћи иновативној делатности и ИТ сектору.

Олакшице би, како је министар објаснио, требало да мотивишу инвеститоре да улажу у ту индустрију, која може да допринесе још већем расту бруто друштвеног производа (БДП-а).

Извоз ИТ индустрије у првој половини ове године износио је милијарду евра, што чини 10 одсто БДП-а, док је током целе прошле године износио 900 милиона евра, тако да се на основу резултата у првој половини године може очекивати раст од 30 одсто. Извоз ове индустрије одавно је премашио извоз наших традиционалних извозних адута – кукуруза и малина. И то је одговор зашто држава намерава да подржи раст иновационе делатности и ИТ индустрије.

Вукашин Стојков, суоснивач „Стартита”, каже да здраво и срећно друштво постаје оно које има здраву економску основу, а технолошке иновације су најбоља а можда и једина шанса за привредни развој Србије.

– Охрабрује најава подстицаја и радујем се томе да чујем више детаља о њима. Истовремено ваља имати две ствари на уму. Прва је да се најбољи подстицаји не праве у државним телима већ у дијалогу са привредом, и друга је то да већ имамо ефективне подстицаје, који су учинили да ИТ индустрија лепо порасте, и да их ваља очувати – каже Стојков.

Драгољуб Рајић, из „Мреже за пословну подршку”, сматра да би пореске олакшице једном сектору направиле неравнотежу и ставиле у неравноправан положај друге привредне гране. Једину могућност повластице види кроз порески кредит код опорезивања добити иновативних предузећа, какав је постојао пре 2012. године.

– Било би боље кроз фондове подржати иновације биле оне у ИТ или металском сектору, без изузетка. Садашњи Фонд за иновациону делатност је мали и покрива тек два до три одсто предузећа. Када говорим о фондовима мислим на велике фондове какве имају Немачка, Италија, Данска или Чешка. За новац код њих могу да конкуришу фирме које имају иновацију у зачетку. Потом када мање иновативне фирме имају веће пројекте, које не могу да изнесу, или када им је потребна докапитализација – каже Рајић.

Премијерка Ана Брнабић недавно је најавила да ће Влада Србије следеће године уложити 60 милиона евра у иновативно предузетништво и да ће наставити са изградњом стартап и иновационих центара.

Према истраживању Светске банке у многим земљама је доказно да иновативне компаније расту брже – чак 15 одсто у продаји и осам одсто у продуктивности радне снаге. И за земље западног Балкана подаци показују да уколико компанија улаже у истраживање и развој, у просеку њена продаја расте 12 одсто, а продуктивност шест процената.

Србија има фантастичан историјат иновација, од Николе Тесле до иновативних компанија, попут „Фрејма” и на десетине сличних, рекла је недавно Маја Анђелковић, тим лидер Светске банке у Србији за пројекте у области истраживања иновација и технологије, на самиту „ЕУ – југоисточна Европа”. У нашој земљи, према њеној оцени, постоји добар „апетит” за иновацијама и 15 веома добрих стартап предузећа у тој области, али да би могло да их буде још много више.

Повезивање привреде и истраживача

Иницијатива „Дигитална Србија”, подржава сваки напор Владе Србије, и других државних институција, који ће допринети развоју пословног окружења које стимулише стварање иновативних производа, каже Небојша Ђурђевић, директор иницијативе.

Он сматра да је, поред улагања из јавних извора, у овој сфери потребно ојачати улогу привреде у истраживању и развоју кроз пореске, царинске и друге врсте олакшица, које могу бити регулисане законом. Најављено креирање законског оквира за учешће фондова ризичног капитала на нашем тржишту је охрабрујуће јер даје правни легитимитет светској пракси која је добра, а која је у нашој земљи још увек у повоју.