Olakšice za poslovanje inovacionih preduzeća

Ministarstvo finansija izaći će, do kraja oktobra, u javnost sa detaljnim planom mera za podršku inovacijama. Kako će on izgledati za sada nije poznato. Ministar Siniša Mali samo je nagovestio da će se stimulacije za inovativne tehnologije, takozvanu industriju znanja i IT industriju, ogledati pre svega u poreskim olakšicama.

U ovom paketu je i zakon o alternativnim izvorima finansiranja, koji će biti donet sledeće godine, a trebalo bi da omogući „venčr kapital” fondovima da investiraju u preduzetnike i njihove ideje.

– Važno je da se mladi preduzetnici i ideje finansiraju na pravi način. Da imaju poreske olakšice kada „izrastu” i razviju se, kako bi se iskoristio sav njihov potencijal – objasnio je ministar finansija suštinu državne pomoći inovativnoj delatnosti i IT sektoru.

Olakšice bi, kako je ministar objasnio, trebalo da motivišu investitore da ulažu u tu industriju, koja može da doprinese još većem rastu bruto društvenog proizvoda (BDP-a).

Izvoz IT industrije u prvoj polovini ove godine iznosio je milijardu evra, što čini 10 odsto BDP-a, dok je tokom cele prošle godine iznosio 900 miliona evra, tako da se na osnovu rezultata u prvoj polovini godine može očekivati rast od 30 odsto. Izvoz ove industrije odavno je premašio izvoz naših tradicionalnih izvoznih aduta – kukuruza i malina. I to je odgovor zašto država namerava da podrži rast inovacione delatnosti i IT industrije.

Vukašin Stojkov, suosnivač „Startita”, kaže da zdravo i srećno društvo postaje ono koje ima zdravu ekonomsku osnovu, a tehnološke inovacije su najbolja a možda i jedina šansa za privredni razvoj Srbije.

– Ohrabruje najava podsticaja i radujem se tome da čujem više detalja o njima. Istovremeno valja imati dve stvari na umu. Prva je da se najbolji podsticaji ne prave u državnim telima već u dijalogu sa privredom, i druga je to da već imamo efektivne podsticaje, koji su učinili da IT industrija lepo poraste, i da ih valja očuvati – kaže Stojkov.

Dragoljub Rajić, iz „Mreže za poslovnu podršku”, smatra da bi poreske olakšice jednom sektoru napravile neravnotežu i stavile u neravnopravan položaj druge privredne grane. Jedinu mogućnost povlastice vidi kroz poreski kredit kod oporezivanja dobiti inovativnih preduzeća, kakav je postojao pre 2012. godine.

– Bilo bi bolje kroz fondove podržati inovacije bile one u IT ili metalskom sektoru, bez izuzetka. Sadašnji Fond za inovacionu delatnost je mali i pokriva tek dva do tri odsto preduzeća. Kada govorim o fondovima mislim na velike fondove kakve imaju Nemačka, Italija, Danska ili Češka. Za novac kod njih mogu da konkurišu firme koje imaju inovaciju u začetku. Potom kada manje inovativne firme imaju veće projekte, koje ne mogu da iznesu, ili kada im je potrebna dokapitalizacija – kaže Rajić.

Premijerka Ana Brnabić nedavno je najavila da će Vlada Srbije sledeće godine uložiti 60 miliona evra u inovativno preduzetništvo i da će nastaviti sa izgradnjom startap i inovacionih centara.

Prema istraživanju Svetske banke u mnogim zemljama je dokazno da inovativne kompanije rastu brže – čak 15 odsto u prodaji i osam odsto u produktivnosti radne snage. I za zemlje zapadnog Balkana podaci pokazuju da ukoliko kompanija ulaže u istraživanje i razvoj, u proseku njena prodaja raste 12 odsto, a produktivnost šest procenata.

Srbija ima fantastičan istorijat inovacija, od Nikole Tesle do inovativnih kompanija, poput „Frejma” i na desetine sličnih, rekla je nedavno Maja Anđelković, tim lider Svetske banke u Srbiji za projekte u oblasti istraživanja inovacija i tehnologije, na samitu „EU – jugoistočna Evropa”. U našoj zemlji, prema njenoj oceni, postoji dobar „apetit” za inovacijama i 15 veoma dobrih startap preduzeća u toj oblasti, ali da bi moglo da ih bude još mnogo više.

Povezivanje privrede i istraživača

Inicijativa „Digitalna Srbija”, podržava svaki napor Vlade Srbije, i drugih državnih institucija, koji će doprineti razvoju poslovnog okruženja koje stimuliše stvaranje inovativnih proizvoda, kaže Nebojša Đurđević, direktor inicijative.

On smatra da je, pored ulaganja iz javnih izvora, u ovoj sferi potrebno ojačati ulogu privrede u istraživanju i razvoju kroz poreske, carinske i druge vrste olakšica, koje mogu biti regulisane zakonom. Najavljeno kreiranje zakonskog okvira za učešće fondova rizičnog kapitala na našem tržištu je ohrabrujuće jer daje pravni legitimitet svetskoj praksi koja je dobra, a koja je u našoj zemlji još uvek u povoju.