Мали формат, велики утисак

– Највећи изазов у овој ситуацији био је како постићи то да скулптура малог формата остави утисак монументалности на публику. За вајарску минијатуру „Бездан” користио сам најпознатији бели кинески мермер, а тамна мрља која асоцира на дубину, нешто бесконачно, без дна, од црног је мермера. Она није налепљена, већ је уметнута вешто у бели камен – каже Раде Пилиповић, визуелни уметник из Београда, добитник награде за вишегодишњи допринос развоју уметничког израза у скулптури малог формата, у оквиру манифестације Мајдан арт, одржане 18. пут септембра месеца у Мајданпеку. Ова награда је равноправно припала и Милени Милошевић, професорки уметности из Мексика, за рад „Jelly fish I, II”.

Милена Милошевић нам није била доступна јер живи у иностранству, али Раде Пилиповић настањен у Београду јесте и то је била прилика да нам каже нешто о свом раду:

– Знање о вајарским вештинама стицао сам у радионицама великих уметника, а не на академијама. Сарађивао сам до сада са око стотинак вајара у земљи и иностранству, рецимо са Драганом Милеуснићем, Велизаром Крстићем, Мирољубом Стаменковићем, потом и са америчким ауторима. Прошао сам кроз разне утицаје, школе, приступе и ситуације. Радио сам и велике формате и знам да је најтеже бити оригиналан и извести нешто што нико до сада није успео – каже Пилиповић. Појашњава да је као тринаестогодишњак почео уметнички да обликује предмете, спонтано, несвесно, а данас у шездесетој истиче да су га познати уметници прихватили и преносили му своја знања. Награда Мајдан арта му је веома пријала, открива нам да нема никакав велики план шта ће радити у будућности и наводи да увек постоји нека идеја која се врти у његовим мислима и чека реализацију.

Манифестација Мајдан арт настоји да повеже дизајн, технологије и маркетинг у области уметности, уз специфичне тематске приступе, уметничке радионице и пратеће садржаје, а највише путем међународне изложбе „Уметност у минијатури” која је овог септембра одржана девети пут. На конкурс се пријавило 323 аутора из земље и света са 507 радова, а за излагање је одабрано 433 дела 266 уметника из 31 државе. Награде најбољима су додељене у четири категорије: првој припадају дводимензионални уметнички радови (сликарство, цртеж, графика, фото-дигитал арт, комбинована техника) у оквиру које је награђена Невена Ивановић, у другој су тродимензионални уметнички радови – скулптуре где је признање добио Озрен Ђурић, у трећој примењена уметност, односно керамика, стакло, порцелан, накит – није додељено признање, а у четвртој су мултидисциплинарна уметничка дела као што су перформанси, видео, микс медија, интерактивна видео-игра. Награду је у овој категорији добио Сретен Вуковић. У жирију су били Мирјана Томашевић, Урош Ушћебрка, Лилијан Карланд Малбашић, Љубиша Манчић и Александар Митровић. Изузетна награда изложбе припала је Мии Арсенијевић, награда за вишегодишњи допринос развоју визуелне уметности додељена је Штефици Радованов, а признање за религијске мотиве у ликовној уметности је уручено Сари Ђорђевић.

Партнери у организацији Мајдан арта су уметничке академије примењених и ликовних уметности из Београда и Звечана.