Mali format, veliki utisak

– Najveći izazov u ovoj situaciji bio je kako postići to da skulptura malog formata ostavi utisak monumentalnosti na publiku. Za vajarsku minijaturu „Bezdan” koristio sam najpoznatiji beli kineski mermer, a tamna mrlja koja asocira na dubinu, nešto beskonačno, bez dna, od crnog je mermera. Ona nije nalepljena, već je umetnuta vešto u beli kamen – kaže Rade Pilipović, vizuelni umetnik iz Beograda, dobitnik nagrade za višegodišnji doprinos razvoju umetničkog izraza u skulpturi malog formata, u okviru manifestacije Majdan art, održane 18. put septembra meseca u Majdanpeku. Ova nagrada je ravnopravno pripala i Mileni Milošević, profesorki umetnosti iz Meksika, za rad „Jelly fish I, II”.

Milena Milošević nam nije bila dostupna jer živi u inostranstvu, ali Rade Pilipović nastanjen u Beogradu jeste i to je bila prilika da nam kaže nešto o svom radu:

– Znanje o vajarskim veštinama sticao sam u radionicama velikih umetnika, a ne na akademijama. Sarađivao sam do sada sa oko stotinak vajara u zemlji i inostranstvu, recimo sa Draganom Mileusnićem, Velizarom Krstićem, Miroljubom Stamenkovićem, potom i sa američkim autorima. Prošao sam kroz razne uticaje, škole, pristupe i situacije. Radio sam i velike formate i znam da je najteže biti originalan i izvesti nešto što niko do sada nije uspeo – kaže Pilipović. Pojašnjava da je kao trinaestogodišnjak počeo umetnički da oblikuje predmete, spontano, nesvesno, a danas u šezdesetoj ističe da su ga poznati umetnici prihvatili i prenosili mu svoja znanja. Nagrada Majdan arta mu je veoma prijala, otkriva nam da nema nikakav veliki plan šta će raditi u budućnosti i navodi da uvek postoji neka ideja koja se vrti u njegovim mislima i čeka realizaciju.

Manifestacija Majdan art nastoji da poveže dizajn, tehnologije i marketing u oblasti umetnosti, uz specifične tematske pristupe, umetničke radionice i prateće sadržaje, a najviše putem međunarodne izložbe „Umetnost u minijaturi” koja je ovog septembra održana deveti put. Na konkurs se prijavilo 323 autora iz zemlje i sveta sa 507 radova, a za izlaganje je odabrano 433 dela 266 umetnika iz 31 države. Nagrade najboljima su dodeljene u četiri kategorije: prvoj pripadaju dvodimenzionalni umetnički radovi (slikarstvo, crtež, grafika, foto-digital art, kombinovana tehnika) u okviru koje je nagrađena Nevena Ivanović, u drugoj su trodimenzionalni umetnički radovi – skulpture gde je priznanje dobio Ozren Đurić, u trećoj primenjena umetnost, odnosno keramika, staklo, porcelan, nakit – nije dodeljeno priznanje, a u četvrtoj su multidisciplinarna umetnička dela kao što su performansi, video, miks medija, interaktivna video-igra. Nagradu je u ovoj kategoriji dobio Sreten Vuković. U žiriju su bili Mirjana Tomašević, Uroš Ušćebrka, Lilijan Karland Malbašić, Ljubiša Mančić i Aleksandar Mitrović. Izuzetna nagrada izložbe pripala je Mii Arsenijević, nagrada za višegodišnji doprinos razvoju vizuelne umetnosti dodeljena je Štefici Radovanov, a priznanje za religijske motive u likovnoj umetnosti je uručeno Sari Đorđević.

Partneri u organizaciji Majdan arta su umetničke akademije primenjenih i likovnih umetnosti iz Beograda i Zvečana.