Православље на корак од раскола

Катастрофална одлука по светско православље, црвена линија је пређена, раскол је легализован. То су прве реакције из Руске православне цркве после одлуке Светог синода Васељенске патријаршије да започне процес давања аутокефалности украјинској цркви.

Цариград је одлучио да скине анатему са вођа расколничких црквених структура у Украјини Филарета Денисенка и Макарија Малетича и поништи писмо из 1686. године, којим је московски патријарх добио право да поставља и рукополаже кијевске митрополите.

Конкретне одлуке Руске православне цркве знаће се већ у понедељак, када заседа њихов Свети архијерејски Синод. За то време канонски призната аутономна Украјинска православна црква, на чијем је челу митрополит Онуфрије, и која је под окриљем Московске патријаршије, најављује драстичне потезе – да ће анатемисати патријарха Вартоломеја јер одлуке Цариграда сматра „дубоко неканонским и непријатељским”.

Последњи потези Синода Васељенске патријаршије озбиљна су тема за размишљање и за Српску православну цркву, јер показују да оно што су њени архијереји сматрали доскора готово немогућим може да се деси и у Македонији, али и у Црној Гори, и да обе земље по „украјинском рецепту” могу добити аутокефалне цркве.

Уз то, и сам васељенски патријарх Вартоломеј недавно је изјавио да је искључиво право Цариградске патријаршије да даје аутокефалност и да ће то урадити свуда где то буде било потребно. А васељенски Синод сада је и показао како решава питања јурисдикције и расколничких црквених структура.

Како сазнајемо, Српска православна црква требало би током следеће недеље да се званично огласи о најновијим потезима Синода Васељенске патријаршије. Тачније, како је „Политици” речено у Патријаршији, патријарси српски Иринеј и антиохијски Јован Десети, који тренутно борави у званичној, мирној посети српској цркви, објавиће заједничко саопштење у вези са одлукама Цариграда.

О томе да ли би „украјинско питање” могло да буде и тема ванредног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, које би требало да буде одржано почетком новембра, како нам је објашњено, за сада је рано говорити.

Што се тиче заједничког саопштења, није тешко погодити његов главни смер, јер две цркве стоје на сличним позицијама. Патријарх Иринеј, као и више архијереја СПЦ, кроз званична писма и обраћања јавности, више пута су поновили да је овакво давање аутокефалности Украјинској цркви кршење канонског поретка.

Реагујући на последња дешавања, митрополит Амфилохије рекао је агенцији ТАСС да западне силе покушавају да изазову раскол у православној цркви и да су такви трендови примећени у Украјини и Црној Гори. На политичке упливе у црквена питања указао је недавно и Свети синод Антиохијске патријаршије.

Они су упозорили на опасност од увлачења православног света у међународне политичке конфликте, као и да велика штета може настати ако се питањима православне цркве приступа са позиција политике и национализма.

Откако је почетком септембра Васељенска патријаршија именовала двојицу својих егзарха за Кијев, чиме је показала јасну намеру да почне са процесом стварања аутокефалне цркве у Украјини, православни свет је у усијању.

О овом питању расправљала су црквена тела готово свих православних помесних цркава, али до сада ниједна није званично подржала Васељенску патријаршију. Има, додуше, суздржаних, попут Грчке, Бугарске и Грузијске цркве, које су саопштиле да се неће мешати.

С друге стране, на смиривање ситуације и заустављање процеса који је започео васељенски Синод, позвале су, кроз званична саопштења или изјаве својих поглавара, древне патријаршије Александријска и Јерусалимска, као и Антиохијска, Српска, Пољска и Чешка православна црква.

Цариграду је, међутим, за настојања око украјинске аутокефалности стигла званична подршка политичких структура: очекивано, из Украјине, али и САД. Крајем септембра амерички Стејт департмент у званичном саопштењу подржао је напоре да Украјина добије своју аутокефалну цркву и похвалио васељенског патријарха Вартоломеја као човека дијалога.

После најновијих одлука васељенског Синода огласили су се и Кијев и Москва. Украјински председник Петро Порошенко у писаном обраћању јавности навео је да је одлука о давању аутокефалности већ донета. Он је истакао да питање томоса и аутокефалности иде много даље од црквеног живота и да је то питање „наше независности, националне безбедности, наше државности, целокупне светске геополитике”.

Према Порошенку, одлука представља „пад Трећег Рима”, односно жеље Москве за глобалном доминацијом, а васељенском патријарху се клања због бриге за Украјину. И руски патријарх, међутим, има разумевање државног врха. Кремљ с посебном пажњом прати тему аутокефалности у Украјини, али, како је изјавио портпарол руског председника Дмитриј Песков, држава не може да се меша у међуцрквени дијалог.

Он је додао да власт дели забринутост руске цркве, да ће Русија предузети политичке и дипломатске кораке у случају прогона канонске Украјинске православне цркве и да ће заштитити интересе православаца, ако догађаји крену нелегалним путем.