Млади између забране и забаве

Нови Сад – Родитељске приче често почињу оним „кад смо ми били млади”, а у Новом Саду старији се ових дана присећају корзоа на које се ишло од осам увече, а не од десет или једанаест, док се они духовитији питају шта младима данас остаје од живота ако немају излазак до четири-пет ујутро. Једни су за ограничења, други не верују у моћ забране, а све их је на коментаре подстакла недавна вест да Нови Сад наводно добија „полицијски час” за млађе од 16 година – забрану изласка и боравка у кафићима, клубовима после 22 сата зими.

Термин „полицијски час” наљутио је градоначелника Милоша Вучевића, по коме је то „груба и незграпна формулација”, а Нови Сад је слободан град, каже, и не могу да се уводе никакви „полицијски часови”, осим у екстремним ситуацијама, али саслушаће, додао је, закључке координационог тела за превенцију насиља међу младима.

То тело тражи да Нови Сад следи „исландски модел”, којим је у тој земљи знатно смањен број младих који узимају наркотике. Идеју је подржао Општински савет родитеља основних и средњих школа, на истој седници када је ово тело основано за школску 2018/2019. То је тело у Новом Саду постоји шест година, објашњава председница Јелена Десница, али се оснива сваке године у ово доба, јер у њега улазе по два представника савета родитеља из школа.

– Идеја кородинационог тела наопако је представљена у јавности као полицијски час, а није речено да „исландски модел” значи да деци пре свега треба понудити плес, хип-хоп, стони тенис, гимнастику, хор и певање... – каже Десница за „Политику”. На питање нема ли већ за децу таквих садржаја, па и бесплатних спортских тренинга, казала је да их нема довољно и да је потребна масовност квалитетних садржаја.

– Није поента у „полицијском часу”, већ у квалитетном садржају који ћемо пружити деци, тако да она имају срећне тренутке и кроз садржаје у школи и у породици. То ограничење значило би да нам деца заврше активности на улици до 22 сата, да се припреме за спавање и нови дан. А нико неће хапсити дете јер се враћа кући у 22.30 сати – истиче.

Да ли је у Новом Саду заиста толико велики проблем са наркоманијом код школске деце, па се посеже за посебним моделима? Затражили смо од полиције податке о малолетничкој делинквенцији у Новом Саду, као и податке који би указали на тренд, али смо остали без одговора. Шта млади знају о дрогама и колико их користе, или су спремни да то признају, тек ће бити испитано у анкети, која ће, како то нам објашњава Јелена Десница, бити спроведена у свим новосадским школама. Питања ће саставити стручњаци, а анкету ће обавити студенти, додаје.

Према подацима Института за јавно здравље Војводине, код деце се зависност од психоактивних супстанци – алкохола, дувана, дрога, најчешће јавља од 13. до 16. године, али стручњаци указују да се са првом чашицом и дуваном почиње знатно раније, па трећина до 11. године проба своју прву цигарету. „Нове дроге” убрзано пристижу, па је тако прошле године у европском систему раног упозоравања било пријављено 620 психоактивних супстанци, а 2005. године – 13.

Школске власти у Новом Саду сада, осим превентивних иницијатива, нуде и репресивне – оне које ће, дакле, градоначелник још саслушати, а долазе му из најближег окружења, од коалиционог партнера и члана градског већа за образовање Владимира Јелића, који је и председник координационог тела. Јелић је раније рекао да би за овај модел биле потребне измене законске регулативе, али је поменуо само оне које се тичу полиције, која једина има овлашћење да легитимише.

Новосађанка Биљана Грбовић, из Удружења родитеља „Матица”, које се бави развојем деце и одраслих, казала је у разговору за „Политику” да једно до њених троје деце има 16 година, али да нема ограничење за повратак кући из изласка. То подразумева, објашњава, да је тинејџер васпитан да буде одговорна особа и здрава личност.

– Није решење у забрани, него у васпитном моделу, и то нашем сопственом. Тај исландски модел долази с другог поднебља, тамо људи имају своју историју, друге записе свести, не васпитавамо исто децу. Никад није добро пресликавати моделе, а овај је унапред пропала ствар, јер се ништа не решава на силу. Што се тиче додатних активности, градска деца имају их и превише. Родитељи су под стресом колико доводе и одводе децу са тих активности. Али ја не презирем њихове покушаје да виде да у друштву нешто дебело не ваља – каже ова Новосађанка.