Србија има адуте против пријема Косова у Интерпол

Нови председник Интерпола требало би да буде изабран на предстојећој Генералној скупштини ове организације од 18. до 21. новембра у Дубаију, а у Београду се плаше могућности да се промени утврђени дневни ред ове седнице који се односи на пријем Косова у међународну полицију.

Страхује се због евентуалних поступака Ким Џонг Јанга, из Јужне Кореје, који ће водити Интерпол након хапшења Менга Хонгвеја у Кини. Јанг ће председавати предстојећој седници, али и извршном комитету који кроји дневни ред скупштине Интерпола. Бојазан из Србије у евентуалне поступке Јанга долази из чињенице да је он из Јужне Кореје, земље која је признала једнострано проглашену независност Косова, те би можда могао да подржи напоре јужне српске покрајине која већ годинама покушава да постане пуноправни члан Интерпола.

Због свега тога, најављено је да министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић упути још једно писмо у којем ће чланице Интерпола упознати са чињеницама и правним аргументима против пријема Косова.

Србија у својим рукама има неколико кључних аргумената којим може да спречи опасан сценарио који би Косову донео могућност расписивања међународних потерница за свим полицајцима и војницима који су учествовали у борбама на овом простору крајем деведесетих година прошлог века. То би значило да многи од оних који су се борили на Косову могу да буду ухапшени било где у иностранству на основу пријава које поднесу власти у Приштини.

Ово је већ виђено раније, пре свега у односима Хрватске, Босне и Србије. Највећи проблем је правила Хрватска која је својевремено расписала потернице за више хиљада припадника некадашње ЈНА, пореклом из Србије, због сумње да су учествовали у ратним злочинима. С временом се показало да је у томе било пуно злоупотреба, тачније да је било доста невиних људи који су, као жртве одмазде, лажно оптуживани за наводне злочине.

Додатно узнемирење у српској полицији изазвала је и могућност да ће уласком Косова у Интерпол, власти у Приштини добити могућност увида у све оне потернице које су расписане против људи пореклом из јужне српске покрајине. У полицији, али и у другим безбедносним службама одавно располажу подацима о везама политичких лидера из Приштине и организованог криминала, те би омогућивање увида у те податке могло да компромитује многе истраге које се воде у међународним оквирима.

Са друге стране, може ли Косово уопште бити примљено у Интерпол и колике су реалне шансе власти у Приштини да приступи у чланство, чак и кад би Јанг ставио ово питање на дневни ред седнице.

У прилог Србији је принцип који се до сада примењивао, а то је да је чланство у УН услов за чланство у Интерпол. У пракси се то поштовало са изузетком Северне Кореје која има столицу у УН али не и у Интерполу. И за време постојања Државне заједнице Србије и Црне Горе, власти у Подгорици су покушале да добију самостално место у овој организацији, али су одбијени управо са образложењем да нису члан УН.

Додатна погодност за Србију се састоји у томе да се одлука о пријему доноси већином од две трећине присутних чланова, те је питање колику заиста међународну подршку имају власти у Приштини. Прошли пут кад су покушали, нису успели.

На страни Србије је и побијање главног аргумента власти из Приштине, а то је да би им пријем у Интерпол омогућио сузбијање криминала на међународном плану. Приштину ништа не спречава ни сада да сузбија криминал, јер је на Генералној скупштини 2002. године у Камеруну на дневном реду био и уговор између Интерпола и Унмика о међусобној сарадњи. Тада је делегација СРЈ, подржала тај уговор имајући у виду да постоји правни основ у Кумановском споразуму и Резолуцији 1244. Након усвајања уговора полиција Унмика добила је приступ информационом систему. У почетку 15 запослених су били представници различитих земаља УН, да би се временом тај број смањивао. На основу уговора Унмик има све могућности као и друге државе (провере кроз систем 24/7, расписивање потерница, слање дописа...).