Srbija ima adute protiv prijema Kosova u Interpol

Novi predsednik Interpola trebalo bi da bude izabran na predstojećoj Generalnoj skupštini ove organizacije od 18. do 21. novembra u Dubaiju, a u Beogradu se plaše mogućnosti da se promeni utvrđeni dnevni red ove sednice koji se odnosi na prijem Kosova u međunarodnu policiju.

Strahuje se zbog eventualnih postupaka Kim Džong Janga, iz Južne Koreje, koji će voditi Interpol nakon hapšenja Menga Hongveja u Kini. Jang će predsedavati predstojećoj sednici, ali i izvršnom komitetu koji kroji dnevni red skupštine Interpola. Bojazan iz Srbije u eventualne postupke Janga dolazi iz činjenice da je on iz Južne Koreje, zemlje koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, te bi možda mogao da podrži napore južne srpske pokrajine koja već godinama pokušava da postane punopravni član Interpola.

Zbog svega toga, najavljeno je da ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović uputi još jedno pismo u kojem će članice Interpola upoznati sa činjenicama i pravnim argumentima protiv prijema Kosova.

Srbija u svojim rukama ima nekoliko ključnih argumenata kojim može da spreči opasan scenario koji bi Kosovu doneo mogućnost raspisivanja međunarodnih poternica za svim policajcima i vojnicima koji su učestvovali u borbama na ovom prostoru krajem devedesetih godina prošlog veka. To bi značilo da mnogi od onih koji su se borili na Kosovu mogu da budu uhapšeni bilo gde u inostranstvu na osnovu prijava koje podnesu vlasti u Prištini.

Ovo je već viđeno ranije, pre svega u odnosima Hrvatske, Bosne i Srbije. Najveći problem je pravila Hrvatska koja je svojevremeno raspisala poternice za više hiljada pripadnika nekadašnje JNA, poreklom iz Srbije, zbog sumnje da su učestvovali u ratnim zločinima. S vremenom se pokazalo da je u tome bilo puno zloupotreba, tačnije da je bilo dosta nevinih ljudi koji su, kao žrtve odmazde, lažno optuživani za navodne zločine.

Dodatno uznemirenje u srpskoj policiji izazvala je i mogućnost da će ulaskom Kosova u Interpol, vlasti u Prištini dobiti mogućnost uvida u sve one poternice koje su raspisane protiv ljudi poreklom iz južne srpske pokrajine. U policiji, ali i u drugim bezbednosnim službama odavno raspolažu podacima o vezama političkih lidera iz Prištine i organizovanog kriminala, te bi omogućivanje uvida u te podatke moglo da kompromituje mnoge istrage koje se vode u međunarodnim okvirima.

Sa druge strane, može li Kosovo uopšte biti primljeno u Interpol i kolike su realne šanse vlasti u Prištini da pristupi u članstvo, čak i kad bi Jang stavio ovo pitanje na dnevni red sednice.

U prilog Srbiji je princip koji se do sada primenjivao, a to je da je članstvo u UN uslov za članstvo u Interpol. U praksi se to poštovalo sa izuzetkom Severne Koreje koja ima stolicu u UN ali ne i u Interpolu. I za vreme postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore, vlasti u Podgorici su pokušale da dobiju samostalno mesto u ovoj organizaciji, ali su odbijeni upravo sa obrazloženjem da nisu član UN.

Dodatna pogodnost za Srbiju se sastoji u tome da se odluka o prijemu donosi većinom od dve trećine prisutnih članova, te je pitanje koliku zaista međunarodnu podršku imaju vlasti u Prištini. Prošli put kad su pokušali, nisu uspeli.

Na strani Srbije je i pobijanje glavnog argumenta vlasti iz Prištine, a to je da bi im prijem u Interpol omogućio suzbijanje kriminala na međunarodnom planu. Prištinu ništa ne sprečava ni sada da suzbija kriminal, jer je na Generalnoj skupštini 2002. godine u Kamerunu na dnevnom redu bio i ugovor između Interpola i Unmika o međusobnoj saradnji. Tada je delegacija SRJ, podržala taj ugovor imajući u vidu da postoji pravni osnov u Kumanovskom sporazumu i Rezoluciji 1244. Nakon usvajanja ugovora policija Unmika dobila je pristup informacionom sistemu. U početku 15 zaposlenih su bili predstavnici različitih zemalja UN, da bi se vremenom taj broj smanjivao. Na osnovu ugovora Unmik ima sve mogućnosti kao i druge države (provere kroz sistem 24/7, raspisivanje poternica, slanje dopisa...).