Октобар је црни месец за саобраћај

Возачи морају да воде рачуна о шест ствари када се нађу у јакој магли, попут оне од уторка када је на ауто-путу настрадало девет особа, а 35 њих је лакше или теже повређено. Јасмина Милошевић, вршилац дужности директора Агенције за безбедност саобраћаја (АБС), за читаоце „Политике” наводи савете за безбедну вожњу по магли.

„Први савет је да се укључе сва четири мигавца. Други је да се смањи брзина, односно да се прилагоди условима пута, али и способности возача. Трећи се односи на укључивање магленки оних возила која имају та светла, а они који их немају не треба никако не укључују дуга светла, јер она смањују видљивост и стварају такозвану белу завесу. Четврти савет односи се на одржавање безбедног растојања између возила. Потребно је такође да возач искључи или утиша све електронске уређаје који могу да га ометају и да се концентрише на вожњу, а последњи савет се односи на вожњу што ближе десној ивици пута”, објашњава Јасмина Милошевић.

Она наводи званичну статистику према којој је октобар у Србији најкритичнији месец у којем се дешавају саобраћајне несреће. За њима следе децембар и септембар, док се најмање несрећа дешава у јануару и фебруару.

„У просеку, у октобру се региструје 109 саобраћајних удеса дневно, док се у јануару и фебруару, у просеку дешавају 82 несреће на дан. Октобар је најкритичнији месец и када је реч о удесима са настрадалим особама у којима учествују теретна возила”, каже Милошевићева.

Она додаје да највише особа погине у августу, а затим у септембру и октобру. Најмање настрада у фебруару и марту. У најнебезбеднијим месецима, у просеку погине око 60 особа месечно, за разлику од фебруара и марта када настрада око 35. Највише повређених има у периоду од јула до октобра.

„У јесењим месецима долази до повећања страдања пешака и тракториста. Пешаци највише смртно страдају у јесен, у новембру и децембру, док трактористи у октобру. Долази до смањења погибије мотоциклиста и мопедиста, јер и мање учествују у саобраћају”, каже Милошевићева.

Иако је прошла недеља била црна на српским путевима, статистика је забележила да се догодило мање саобраћајних несрећа са смртним исходом укупно у овој години. Милошевићева наводи да је од 1. јануара до 8. октобра регистровано смањење од осам одсто у односу на исти период прошле године. Што се тиче повређених, забележено је да је 500 људи мање повређено него у 2017.

„Само у септембру ове године, имамо смањење погинулих младих од чак 61 одсто, није било смртних страдања тракториста и укупно је осам мање настрадалих пешака било у односу на прошли септембар”, каже Јасмина Милошевић.

Осим несреће на ауто-путу код Јагодине где су учествовала и теретна возила, истог дана се код Свилајнца догодио удес у којем су погинуле четири особе. За изазивање ове несреће, осумњичен је возач камиона. Јасмина Милошевић наводи да око четвртине свих погинулих, настрада управо у сударима са теретним возилима.

Према статистичким подацима од свих удеса у којима учествују теретна возила, 85 одсто настрадалих није било у њима. Такође 72 одсто повређених у несрећама с камионима није путник или возач теретног возила.

„Овакви подаци указују на то да, због њихове велике масе, у случају судара камиона и других возила или пешака, постоји већа вероватноћа да настану смртне или тешке последице, него што би то био случај уколико би уместо камиона учествовала нека друга категорија возила. Без обзира на те податке, не значи да кривица увек лежи на возачима камиона, већ се често дешавало и да други учесници у саобраћају допринесу изазивању саобраћајне несреће”, закључује Милошевићева.

Опасност од камиона

Свега 39 одсто возача камиона користи сигурносни појас. У насељу, 28 одсто њих прекорачује дозвољену брзину, док 42 одсто то ради ван насеља. У насељу и на путевима ван насеља, око 10 одсто возача камиона користи мобилни телефон за време вожње.