Нуклеарни арсенал прети планети

Специјално за „Политику”
Ровињ – У Институту „Винча” 15. октобра 1958. године, централни аларм за детекцију упозорио је групу запослених научника о повишеном радиоактивном зрачењу. Акцидент се догодио приликом извођења једног научног експеримента. Они су убрзо сви оболели од опасне радијационе болести. У најкраћем року пребачени су у болницу где им је пружена медицинска помоћ. Трансплантацију коштане сржи је преживело пет оболелих, док за једног није било спаса. Један од преживелих је научник експерименталне физике Мирослав Хабер (92), кога смо посетили у његовој кући у Ровињу.

– Акцидент се догодио пре тачно шест деценија у „Винчи” и поред предузетих свих превентивних заштитних мера. Срећом, био је мањих размера. Након оздрављења наставио сам с радом у више института у Загребу, Београду, Љубљани и иностранству – прича Хабер за „Политику”.

Иако је Хабер ушао у десету деценију, и сада често путује у земље бивше Југославије и Европе, редовно пише за стручне часописе, држи предавања о потреби едуковања грађана како би предузимали превентивне мере када је реч о јонизирајућим и нејонизирајућим зрачењима.

– Још пре више деценија у Југославији су донети закони о забрани грађења стамбених и других објеката на местима опасног зрачења. Нажалост, то се не спроводи у бившим југословенским републикама. Ко контролише колико се пута мала деца снимају рендген апаратима? Нико. Радон – гас је радиоактиван и налази се у близини многих стамбених објеката. Да не причам колико сати деца свакодневно у рукама држе мобилне телефоне и сате проводе у близини ТВ екрана што је погубно за здравље – упозорава Хабер.

У свету се још граде атомске централе. Пуно је и опасног нуклеарног наоружања. Колика је то претња човечанству?

– Градња атомских централа данас је права лудост. Зар нам није велика опомена чернобиљска катастрофа и оштећење јапанске атомске централе од цунамија? О петнаестак других атомских катастрофа ништа се или мало зна – указује Хабер уз напомену да велики допринос томе могу дати школе и медији.

Још далеке 1962. године Мирослав је основао прву фарму расних коза у Истри која се налази у близини Лимског канала у нетакнутој природи, површине 100 хектара. За кратко време стадо је порасло на више од стотину грла. Од козјег млека справљао је и квалитетан сир који се нашао на многим европским трпезама.

– Након акцидента у „Винчи” и лечења у болницама лекари су ми препоручили козје млеко и сир као најбољи лек за оздрављење. Захваљујући природи и здравој исхрани човек може да надјача многе болести. Имам осморо деце и шест праунучади – са задовољством наглашава Хабер, који пише књигу о свом животу, научном раду и свим областима живота.