Nuklearni arsenal preti planeti

Specijalno za „Politiku”
Rovinj – U Institutu „Vinča” 15. oktobra 1958. godine, centralni alarm za detekciju upozorio je grupu zaposlenih naučnika o povišenom radioaktivnom zračenju. Akcident se dogodio prilikom izvođenja jednog naučnog eksperimenta. Oni su ubrzo svi oboleli od opasne radijacione bolesti. U najkraćem roku prebačeni su u bolnicu gde im je pružena medicinska pomoć. Transplantaciju koštane srži je preživelo pet obolelih, dok za jednog nije bilo spasa. Jedan od preživelih je naučnik eksperimentalne fizike Miroslav Haber (92), koga smo posetili u njegovoj kući u Rovinju.

– Akcident se dogodio pre tačno šest decenija u „Vinči” i pored preduzetih svih preventivnih zaštitnih mera. Srećom, bio je manjih razmera. Nakon ozdravljenja nastavio sam s radom u više instituta u Zagrebu, Beogradu, Ljubljani i inostranstvu – priča Haber za „Politiku”.

Iako je Haber ušao u desetu deceniju, i sada često putuje u zemlje bivše Jugoslavije i Evrope, redovno piše za stručne časopise, drži predavanja o potrebi edukovanja građana kako bi preduzimali preventivne mere kada je reč o jonizirajućim i nejonizirajućim zračenjima.

– Još pre više decenija u Jugoslaviji su doneti zakoni o zabrani građenja stambenih i drugih objekata na mestima opasnog zračenja. Nažalost, to se ne sprovodi u bivšim jugoslovenskim republikama. Ko kontroliše koliko se puta mala deca snimaju rendgen aparatima? Niko. Radon – gas je radioaktivan i nalazi se u blizini mnogih stambenih objekata. Da ne pričam koliko sati deca svakodnevno u rukama drže mobilne telefone i sate provode u blizini TV ekrana što je pogubno za zdravlje – upozorava Haber.

U svetu se još grade atomske centrale. Puno je i opasnog nuklearnog naoružanja. Kolika je to pretnja čovečanstvu?

– Gradnja atomskih centrala danas je prava ludost. Zar nam nije velika opomena černobiljska katastrofa i oštećenje japanske atomske centrale od cunamija? O petnaestak drugih atomskih katastrofa ništa se ili malo zna – ukazuje Haber uz napomenu da veliki doprinos tome mogu dati škole i mediji.

Još daleke 1962. godine Miroslav je osnovao prvu farmu rasnih koza u Istri koja se nalazi u blizini Limskog kanala u netaknutoj prirodi, površine 100 hektara. Za kratko vreme stado je poraslo na više od stotinu grla. Od kozjeg mleka spravljao je i kvalitetan sir koji se našao na mnogim evropskim trpezama.

– Nakon akcidenta u „Vinči” i lečenja u bolnicama lekari su mi preporučili kozje mleko i sir kao najbolji lek za ozdravljenje. Zahvaljujući prirodi i zdravoj ishrani čovek može da nadjača mnoge bolesti. Imam osmoro dece i šest praunučadi – sa zadovoljstvom naglašava Haber, koji piše knjigu o svom životu, naučnom radu i svim oblastima života.