Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Народни музеј посетило сто хиљада посетилаца

Никола Вукић, студент грађевинарства из Новог Сада као стохиљадити и архитекта у пензији из Београда Бисерка Талић, као сто хиљада и први посетилац добили пригодне поклоне
Народни музеј посетило сто хиљада посетилаца
Народни музеј у Београду (Фото Иван Милутиновић)

Народни музеј у Београду добио је данас стохиљадитог посетиоца, Николу Вукића, студента грађевинарства из Новог Сада коме су министар културе и информисања Владан Вукосављевић и директорка националног музеја Бојана Борић Брешковић уручили поклоне.

Министар је Вукићу уручио 12 томова „Историје цивилизације” Вила Ђуранта у издању Народне књиге и Војноиздавачког завода, а од Народног музеја добио је сувенире као и књигу „Светлост у мраку Првог светског рата. Врхунска остварења протагониста импресионизма у Србији” Љубице Миљковић.

Архитекта у пензији из Београда Бисерка Талић, као сто хиљада и први посетилац, добила је монографију „Културно благо Србије у 1.000 слика” у издању „Вулкана”.

„Велико је изненађење. Први пут сам у Народном музеју. Обилазио сам многе музеје по свету и надао сам се да ћемо нешто слично видети и у Србији”, рекао је Вукић у изјави медијима.

Он је поменуо да је пре две седмице посетио музеје у Амстердаму и чекао је да прође гужва, која је пратила отварање, па да обиђе и реконструисани Народни музеј у Београду.

Министар Вукосављевић је рекао да није очекивао да за три и по месеца од отварања реконструисаног Народног музеја на Видовдан, он добије стохиљадитог посетиоца, што само, наглашава, говори да су културне потребе нашег друштва велике и да наш народ има потребу и жељу да посећује установе културе.

Он је рекао да је велика и непроцењива штета нанета чињеницом да су и Народни музеј и Музеј савремене уметности дуго били затворени за јавност.

„Мислим да ће људи похрлити ка квалитетним садржајима и нису тачне претпоставке да смо постали друштво баналности, ка чему се нажалост иде. Сто хиљада посетилаца у Народном музеју показује да ће људи похрлити када им се нуде квалитетни садржаји и то је врло добра вест”, рекао је Вукосављевић Танјугу.

Он је посебну пажњу скренуо на важан сегмент образовања и стварања публике.

„Деца долазе у узрасту када можда не могу да схвате капацитете и досеге уметности у њеној целини, али се навикавају на амбијент музеја, ред, распоред, полако стичу представе и слике о естетици, бојама, вајарству, археологији и то неговање публике је најважнији сегмент културне политике не само Народног музеја, него и друштва”, додао је министар.

Борић Брешковић је рекла да Народни музеј посећују све генерације, а од септембра су нарочито присутне организоване посете ученика основних и средњих школа.

Она каже да доминирају домаћи посетиоци, али музеј посећују и странци.

Посебну пажњу привлачи археолошка поставка у Атријуму, као и биста цара Константина Великог.

„Средњи век такође изазива пажњу посетилаца, као и дела Паје Јовановића, Уроша Предића и страна уметност на другом спрату”, приметила је Борић Брешковић, јавља Танјуг.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragisa
Sta cifre govore, nista. Koliko je ljudi posetilo Lidl?
Lena
Zaista je iznenađujuće da mumija nije uvrštena u postavku, što dovodi do toga da ljudi ni ne znaju da ona postoji, a i oni koji znaju za nju ne mogu da je vide. Nažalost.
Srboljub Petrovic
Verujem da bi poseta bi bila i znatno veca da se u stalnoj postavci nalazi i cuvena Beogradska mumija. Moze li se znati zasto ovog najvrednijeg eksponata jos uvek nema u Narodnom muzeju?
Maja
Zato što je ona u arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta a ne Narodnog muzeja.
jozo
Samo tako, do prvog miliona...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.