Где је Панчеву Народни музеј

Панчево – Својевремено у једној анкети, грађани Панчева су испред здања овдашњег Народног музеја, показали баш лош резултат у броју тачних одговора на питање, где се у њиховом граду налази та угледна институција. Наиме, више од половине испитаника одговорило да – не зна. Музеј је овакве одговоре „заслужио” и чињеницом да већ деценијама нема сталну поставку, јер некада зграда Магистрата, дуго већ чека реконструкцију, а у међувремену, посетиоцима нуди скраћену поставку, док гро музеалија почива у депоу.

Галерија савремене уметности, једна од виђених институција културе Србије, као жртва реституције, преживела је неколико селидби, да би се коначно скрасила на сталној адреси, а мозаик понуде употпуњује програм Галерије „Милорада Бате Михаиловића”, рођеног Панчевца, док грађанство у дворани Центра, на располагању има стандардну понуду филмског програма и театра, али само гостујућих представа, јер је Панчево пре равно седам деценија, остало без свог професионалног позоришта.

Ту је и стандардна понуда Градске библиотеке, која уз нове књиге, окупи с времена на време љубитеље писане речи на каквој трибини или промоцији. Сродних садржаја има и у неколико других градских институција. Ово је тек кроки културне понуде, о чијој „крвној слици” је Управа Града решила да сазна више. Зато је са те адресе упућен позив свим житељима општине, да попуне анкету о стању и будућем развоју културе у Панчеву, покренутом у оквиру израде Плана развоја културе за период од 2025. до 2030. године.

Тако се пред грађанима налази упитник који од генералија о испитанику, тражи одговоре на питања, колико укупно средстава издвајају месечно за задовољење личних културних потреба (одлазак у биоскоп, у позориште, на концерте, куповина књига, компакт дискова, штампе...) и чиме од наведеног воле да испуне слободно време. Даље, тражи се мишљење, да ли има довољно програма према којима показују највећу наклоност, па колико су доступне информације о културним дешавањима и како се најчешће о њима информишу, те која врста рекламе/промоције највише недостаје.

Градски културни стратези још питају „да ли сте од стране неке установе у последњих годину дана били позвани на неко дешавање” и шта је најупечатљивија одлика/знаменитост која може да буде бренд Града Панчева. Када се одговори на то питање, следи оно, са 24 понуђене опције, које од наведених културно-историјских целина/институција/одлика, испитаник сматра да би град требало додатно да подржи с циљем развоја културне препознатљивости и културно-туристичке понуде. 

Поред опције – „које личности сматрате најзначајнијима за идентитет Панчева”, а како би дошли до фото-робота конзумента културних садржаја, ту су и питања да ли своје слободно време користе за неки уметнички хоби, те да ли у Панчеву има довољно курсева/радионица/аматерских уметничких школа и програма за бављење неким уметничким хобијем.

Анкетирање се приводи крају питањима који су главни критеријуми који мотивишу на посету неком културном догађају, колико анкетирани често посећује програме у установама културе и како би оценио програме, али и цене улазница различитих програма. Такође, грађани се позивају да наведу највише пет културних манифестација/фестивала у Панчеву, у граду и селу, које су посетили у протеклих годину дана и исто толико манифестација/фестивала које сматрају најрепрезентативнијим за културу и промоцију Панчева.

Градска управа, наводи да јој је намера прикупљање мишљења и предлога грађана, установа и удружења како би важан и стратешки документ што боље одговорио стварним потребама културног живота у Панчеву. План развоја културе Град израђује у сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка, а добијени одговори требало би да помогну сагледавању тренутног стања и планирању будућих пројеката и активности у области културе. Изузетно је важно, истиче се, да што већи број грађанки и грађана попуни упитник, на основу којег ће бити трасирани стратешки правци развоја културе до 2030.