Gde je Pančevu Narodni muzej

Pančevo – Svojevremeno u jednoj anketi, građani Pančeva su ispred zdanja ovdašnjeg Narodnog muzeja, pokazali baš loš rezultat u broju tačnih odgovora na pitanje, gde se u njihovom gradu nalazi ta ugledna institucija. Naime, više od polovine ispitanika odgovorilo da – ne zna. Muzej je ovakve odgovore „zaslužio” i činjenicom da već decenijama nema stalnu postavku, jer nekada zgrada Magistrata, dugo već čeka rekonstrukciju, a u međuvremenu, posetiocima nudi skraćenu postavku, dok gro muzealija počiva u depou.

Galerija savremene umetnosti, jedna od viđenih institucija kulture Srbije, kao žrtva restitucije, preživela je nekoliko selidbi, da bi se konačno skrasila na stalnoj adresi, a mozaik ponude upotpunjuje program Galerije „Milorada Bate Mihailovića”, rođenog Pančevca, dok građanstvo u dvorani Centra, na raspolaganju ima standardnu ponudu filmskog programa i teatra, ali samo gostujućih predstava, jer je Pančevo pre ravno sedam decenija, ostalo bez svog profesionalnog pozorišta.

Tu je i standardna ponuda Gradske biblioteke, koja uz nove knjige, okupi s vremena na vreme ljubitelje pisane reči na kakvoj tribini ili promociji. Srodnih sadržaja ima i u nekoliko drugih gradskih institucija. Ovo je tek kroki kulturne ponude, o čijoj „krvnoj slici” je Uprava Grada rešila da sazna više. Zato je sa te adrese upućen poziv svim žiteljima opštine, da popune anketu o stanju i budućem razvoju kulture u Pančevu, pokrenutom u okviru izrade Plana razvoja kulture za period od 2025. do 2030. godine.

Tako se pred građanima nalazi upitnik koji od generalija o ispitaniku, traži odgovore na pitanja, koliko ukupno sredstava izdvajaju mesečno za zadovoljenje ličnih kulturnih potreba (odlazak u bioskop, u pozorište, na koncerte, kupovina knjiga, kompakt diskova, štampe...) i čime od navedenog vole da ispune slobodno vreme. Dalje, traži se mišljenje, da li ima dovoljno programa prema kojima pokazuju najveću naklonost, pa koliko su dostupne informacije o kulturnim dešavanjima i kako se najčešće o njima informišu, te koja vrsta reklame/promocije najviše nedostaje.

Gradski kulturni stratezi još pitaju „da li ste od strane neke ustanove u poslednjih godinu dana bili pozvani na neko dešavanje” i šta je najupečatljivija odlika/znamenitost koja može da bude brend Grada Pančeva. Kada se odgovori na to pitanje, sledi ono, sa 24 ponuđene opcije, koje od navedenih kulturno-istorijskih celina/institucija/odlika, ispitanik smatra da bi grad trebalo dodatno da podrži s ciljem razvoja kulturne prepoznatljivosti i kulturno-turističke ponude. 

Pored opcije – „koje ličnosti smatrate najznačajnijima za identitet Pančeva”, a kako bi došli do foto-robota konzumenta kulturnih sadržaja, tu su i pitanja da li svoje slobodno vreme koriste za neki umetnički hobi, te da li u Pančevu ima dovoljno kurseva/radionica/amaterskih umetničkih škola i programa za bavljenje nekim umetničkim hobijem.

Anketiranje se privodi kraju pitanjima koji su glavni kriterijumi koji motivišu na posetu nekom kulturnom događaju, koliko anketirani često posećuje programe u ustanovama kulture i kako bi ocenio programe, ali i cene ulaznica različitih programa. Takođe, građani se pozivaju da navedu najviše pet kulturnih manifestacija/festivala u Pančevu, u gradu i selu, koje su posetili u proteklih godinu dana i isto toliko manifestacija/festivala koje smatraju najreprezentativnijim za kulturu i promociju Pančeva.

Gradska uprava, navodi da joj je namera prikupljanje mišljenja i predloga građana, ustanova i udruženja kako bi važan i strateški dokument što bolje odgovorio stvarnim potrebama kulturnog života u Pančevu. Plan razvoja kulture Grad izrađuje u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, a dobijeni odgovori trebalo bi da pomognu sagledavanju trenutnog stanja i planiranju budućih projekata i aktivnosti u oblasti kulture. Izuzetno je važno, ističe se, da što veći broj građanki i građana popuni upitnik, na osnovu kojeg će biti trasirani strateški pravci razvoja kulture do 2030.