Смена власти у Кремљу

Специјално за „Политику”
Москва, 6. маја – Уручивањем почасних повеља „Град војничке славе” Мурманску, Вороњежу, Ростову на Дону, Туапсу и Луги, Владимир Путин је завршио јавни део свог последњег радног дана на месту председника Руске Федерације. Већ сутра ће на вратима кабинета у Кремљу уместо плочице с Путиновим именом стајати нова – са именом Дмитрија Медведева.

Церемонија инаугурације, иако ће бити иста као за претходна два председника, разликоваће се по томе што ће на њој први пут учествовати и нови и стари председник. На овим просторима се то никад није догодило – Совјетским Савезом су управљали генерални секретари, а једини председник Михаил Горбачов био је и последњи. Први председник Русије Борис Јељцин присуствовао је инаугурацији Владимира Путина 2000. године, али са власти је отишао у децембру претходне године.

На инаугурацију Дмитрија Медведева позвано је око 2500 особа – политичара, губернатора, амбасадора, новинара... Присуство страних државника није предвиђено – сматра се да би позив на такву церемонију– био „сувише царски” – сва пажња би морала да се усмери на новог председника, а гостима не би имао ко да се посвети.

Протокол предвиђа да први у Кремљ стигне Путин, са председничком заставом, и да одмах оде у свечану Андрејевску салу у којој ће се обавити инаугурација. Потом стиже нови председник који преко црвеног тепиха пролази кроз две свечане сале – Георгијевску и Александровску да би се у Андрејевској попео на свечану трибину где га чекају Владимир Путин и председнички симболи – застава, Устав и председнички знак – дугачки златан ланац (Јељцинов изум) с плочицама намењеним да се на њима угравира име председника. На прве четири су угравирана имена Јељцина и Путина (по два мандата) и на петој име Медведева. Плочица има за још четрдесетак година. Први председник Русије је тај ланац стављао око врата, док је Путин оба пута само климнуо главом у знак да га је примио. Очекује се да исто уради и Медведев. За њим ће се попети председник Уставног суда и председници оба дома руског парламента. Нови председник ће се заклети на Уставу који се користи само за те прилике – иначе чува се у председничкој библиотеци. После заклетве, зачуће се 33 артиљеријска пуцња (број је изабран произвољно и није се мењао од 2000. године), а одмах после тога нови и стари председник ће изаћи на Саборни трг где ће бити одржана парада Кремаљског пука. Дмитриј Медведев ће се са супругом после тога упутити у Благовештенску цркву у Кремљу, где ће се патријарх Алексије Други помолити за новог председника Русије.

Изван погледа јавности биће извршена и примопредаја „атомског кофера” – претходних дана Медведев је са министром одбране и начелником Генералштаба, који такође могу да користе „атомско дугме”, увежбао такозвану конференцијску везу. Бивши и садашњи председник потписаће акт о примопредаји те апаратуре.

После тога, зазвониће звона на звонари Ивана Великог у Кремљу и симболично означити ступање на дужност Дмитрија Медведева.

Владимир Путин може да оде на нову дужност задовољан – према резултатима испитивања јавног мњења од пре два дана, 78 процената руских грађана сматра период његовог управљања државом временом нових достигнућа.
Он и не крије задовољство. „Није ме срамота пред грађанима који су двапут гласали за мене”, рекао је недавно и објаснио да је свих осам година „радио као роб, од јутра до вечери”.

Када је 7. маја 2000. године ступио на дужност председника беснео је рат на Кавказу, терористички напади били су редовна појава, земља је била на ивици распада, економија и стандард били су у катастрофалном стању. Народ је гладовао, војска је била не само гладна, већ и боса, и гола, и без адекватног оружја. Тешка ситуација у свим животним сферама „довела је до губитка многих вредносних оријентира и нанела психолошки ударац друштву. Појачане су социјалне болести, корупција, криминал. Заоштрила се демографска криза. Наталитет је пао, смртност је расла. Богата Русија претворила се у земљу сиромашних људи”, рекао је недавно Путин.

Из тог хаоса, веровали су многи, земља се неће извући деценијама – ако се уопште извуче. Али да опет парафразирамо Путина, Русију „Бог није увредио кад је делио природна богатства”, а изгледа да је помогао и касније – ситуација на тржишту нафте и гаса била је све повољнија. С новцем који је пунио државну касу, чврстом руком и самоуверено Владимир Путин почео је да решава државне проблеме. Богата земља сиромашног народа полако је почела да се извлачи из невоља. „По резултатима из 2007. Русија је претекла такве земље из Г-8 као што су Италија и Француска, по обиму бруто националног производа ушла је међу седам најјачих економија света”, реферисао је Путин у септембру.

Државни дуг смањен је на три процента бруто националног производа. Створене су знатне финансијске резерве које штите земљу од кризе и гарантују извршавање социјалних обавеза у будућности. Реални приходи људи за осам година су порасли 2,5 пута. Пензије такође толико. Незапосленост и ниво сиромаштва смањени су за више од два пута. Златновалутне резерве премашиле су 500 милијарди долара...

Уз све то, председник који одлази оставља новоме и „Путинов план” за развој земље до 2020. године, на чијем ће остварењу, већ од сутра, почети да ради као нови премијер Русије.