Smena vlasti u Kremlju

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 6. maja – Uručivanjem počasnih povelja „Grad vojničke slave” Murmansku, Voronježu, Rostovu na Donu, Tuapsu i Lugi, Vladimir Putin je završio javni deo svog poslednjeg radnog dana na mestu predsednika Ruske Federacije. Već sutra će na vratima kabineta u Kremlju umesto pločice s Putinovim imenom stajati nova – sa imenom Dmitrija Medvedeva.

Ceremonija inauguracije, iako će biti ista kao za prethodna dva predsednika, razlikovaće se po tome što će na njoj prvi put učestvovati i novi i stari predsednik. Na ovim prostorima se to nikad nije dogodilo – Sovjetskim Savezom su upravljali generalni sekretari, a jedini predsednik Mihail Gorbačov bio je i poslednji. Prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin prisustvovao je inauguraciji Vladimira Putina 2000. godine, ali sa vlasti je otišao u decembru prethodne godine.

Na inauguraciju Dmitrija Medvedeva pozvano je oko 2500 osoba – političara, gubernatora, ambasadora, novinara... Prisustvo stranih državnika nije predviđeno – smatra se da bi poziv na takvu ceremoniju– bio „suviše carski” – sva pažnja bi morala da se usmeri na novog predsednika, a gostima ne bi imao ko da se posveti.

Protokol predviđa da prvi u Kremlj stigne Putin, sa predsedničkom zastavom, i da odmah ode u svečanu Andrejevsku salu u kojoj će se obaviti inauguracija. Potom stiže novi predsednik koji preko crvenog tepiha prolazi kroz dve svečane sale – Georgijevsku i Aleksandrovsku da bi se u Andrejevskoj popeo na svečanu tribinu gde ga čekaju Vladimir Putin i predsednički simboli – zastava, Ustav i predsednički znak – dugački zlatan lanac (Jeljcinov izum) s pločicama namenjenim da se na njima ugravira ime predsednika. Na prve četiri su ugravirana imena Jeljcina i Putina (po dva mandata) i na petoj ime Medvedeva. Pločica ima za još četrdesetak godina. Prvi predsednik Rusije je taj lanac stavljao oko vrata, dok je Putin oba puta samo klimnuo glavom u znak da ga je primio. Očekuje se da isto uradi i Medvedev. Za njim će se popeti predsednik Ustavnog suda i predsednici oba doma ruskog parlamenta. Novi predsednik će se zakleti na Ustavu koji se koristi samo za te prilike – inače čuva se u predsedničkoj biblioteci. Posle zakletve, začuće se 33 artiljerijska pucnja (broj je izabran proizvoljno i nije se menjao od 2000. godine), a odmah posle toga novi i stari predsednik će izaći na Saborni trg gde će biti održana parada Kremaljskog puka. Dmitrij Medvedev će se sa suprugom posle toga uputiti u Blagoveštensku crkvu u Kremlju, gde će se patrijarh Aleksije Drugi pomoliti za novog predsednika Rusije.

Izvan pogleda javnosti biće izvršena i primopredaja „atomskog kofera” – prethodnih dana Medvedev je sa ministrom odbrane i načelnikom Generalštaba, koji takođe mogu da koriste „atomsko dugme”, uvežbao takozvanu konferencijsku vezu. Bivši i sadašnji predsednik potpisaće akt o primopredaji te aparature.

Posle toga, zazvoniće zvona na zvonari Ivana Velikog u Kremlju i simbolično označiti stupanje na dužnost Dmitrija Medvedeva.

Vladimir Putin može da ode na novu dužnost zadovoljan – prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja od pre dva dana, 78 procenata ruskih građana smatra period njegovog upravljanja državom vremenom novih dostignuća.
On i ne krije zadovoljstvo. „Nije me sramota pred građanima koji su dvaput glasali za mene”, rekao je nedavno i objasnio da je svih osam godina „radio kao rob, od jutra do večeri”.

Kada je 7. maja 2000. godine stupio na dužnost predsednika besneo je rat na Kavkazu, teroristički napadi bili su redovna pojava, zemlja je bila na ivici raspada, ekonomija i standard bili su u katastrofalnom stanju. Narod je gladovao, vojska je bila ne samo gladna, već i bosa, i gola, i bez adekvatnog oružja. Teška situacija u svim životnim sferama „dovela je do gubitka mnogih vrednosnih orijentira i nanela psihološki udarac društvu. Pojačane su socijalne bolesti, korupcija, kriminal. Zaoštrila se demografska kriza. Natalitet je pao, smrtnost je rasla. Bogata Rusija pretvorila se u zemlju siromašnih ljudi”, rekao je nedavno Putin.

Iz tog haosa, verovali su mnogi, zemlja se neće izvući decenijama – ako se uopšte izvuče. Ali da opet parafraziramo Putina, Rusiju „Bog nije uvredio kad je delio prirodna bogatstva”, a izgleda da je pomogao i kasnije – situacija na tržištu nafte i gasa bila je sve povoljnija. S novcem koji je punio državnu kasu, čvrstom rukom i samouvereno Vladimir Putin počeo je da rešava državne probleme. Bogata zemlja siromašnog naroda polako je počela da se izvlači iz nevolja. „Po rezultatima iz 2007. Rusija je pretekla takve zemlje iz G-8 kao što su Italija i Francuska, po obimu bruto nacionalnog proizvoda ušla je među sedam najjačih ekonomija sveta”, referisao je Putin u septembru.

Državni dug smanjen je na tri procenta bruto nacionalnog proizvoda. Stvorene su znatne finansijske rezerve koje štite zemlju od krize i garantuju izvršavanje socijalnih obaveza u budućnosti. Realni prihodi ljudi za osam godina su porasli 2,5 puta. Penzije takođe toliko. Nezaposlenost i nivo siromaštva smanjeni su za više od dva puta. Zlatnovalutne rezerve premašile su 500 milijardi dolara...

Uz sve to, predsednik koji odlazi ostavlja novome i „Putinov plan” za razvoj zemlje do 2020. godine, na čijem će ostvarenju, već od sutra, početi da radi kao novi premijer Rusije.