Варнице у врху власти

Добар део оптужби које је Војислав Шешељ изрекао на рачун министарке Зоране Михајловић јуче у Народној скупштини није нов, као што нису нови ни позиви на њено избацивање из Владе Србије. Сличне оптужбе и апели спорадично су стизали и од људи из њене странке и од коалиционих партнера. Нов је само повод – овог пута одсуство њене реакције на „поуку” америчког амбасадора Кајла Скота српским новинарима о томе какав је статус Косова. Најбрже је реаговао њен колега из владе и коалициони партнер Александар Вулин, који је истог дана поручио да му је жао што амбасадор „своју бахатост није покушао да покаже на неком догађају са председником Вучићем, јер би тада наглавачке летео из владе”, али је, ето, Србија бар могла да види ко се за њу бори, „а ко мисли само на своја доња леђа”.

Као критика на рачун Зоране Михајловић могло би да се узме и објашњење премијерке Ане Брнабић каква је пракса у сличним ситуацијама, то јест да амбасадор Скот зна да „ако неко назове Косово државом, ти састанци се прекидају и тај неко напушта владу”. Михајловићева је, вероватно, по учесталости спорова које је имала са појединим колегама, не само у овој влади, одавно заслужила назив главног „траблмејкера”, али је ово први пут да је то изазвала – ћутањем. Ипак, министарка није једина због које је председница владе имала главобоље у последњих годину дана. Најтежи дан откако је на челу владе, по сопственом признању, имала је почетком маја ове године, и то због чак три члана свог тима.

Реч је о чувеном случају „геј сликовнице”, због које је Брнабићева чак разговарала о својој оставци са председником Александром Вучићем. Најпре је министар Ненад Поповић твитом да није у реду да „Роко има две маме, а Ана двојицу тата” иницирао јавну препирку са премијерком, која је одговорила да је тиме увредио један број грађана Србије и поручила да би му било боље да се бави својим послом, а не да у јавности износи ставове за које га нико не пита. Препирка се наставила на седници владе, на којој су министарке Зорана Михајловић и Јадранка Јоксимовић стале иза Поповића, бранећи његово право на мишљење.

Само неколико недеља раније, премијерка Брнабић је била спремна као „запета пушка” за реконструкцију владе, наводећи да је то неопходно да би влада радила као тим. Критиковала је тада појединце да имају превелику сујету и „можда мало више самопромоције”, као и да „они можда могу да буду савршени чланови неког другог тима”, али не и њеног. Том тренутку претходило је неколико дуела, или „размена мишљења”, међу члановима владе. Крајем 2017. премијерка Брнабић и министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић имале су различита виђења о важности броја отворених преговарачких поглавља, а премијерки се отворено супротставила и Михајловићева, ироничним осмехом и „превртањем очима” када је Брнабићева на једном скупу хвалила НАЛЕД за увођење електронских грађевинских дозвола у Србији.

Зорана Михајловић касније је објаснила да је то била њена „природна реакција на неправду”. Њих две су испољиле разлике у мишљењима и у првим данима Ане Брнабић на челу владе због транскрипта интервјуа за амерички „Блумберг”, који је предала руском амбасадору Александру Чепурину. „Ако је неко и требало да добије тај транскрипт, то би можда могли да буду чланови владе”, рекла је тада Михајловићева.

Касније се Зорана Михајловић „закачила” са колегом Зораном Ђорђевићем због различитих идеја о појединим одредбама Закона о родној равноправности, а замерила се и Покрету социјалиста (ПС) због тога што је, на питање новинара, рекла да случај „тетка из Канаде” треба, ако је потребно, да испитају надлежни органи. Из ПС су осули паљбу по њој, наводећи, поред тога да је „недопустиво” да је она још у влади, да „као и увек кад мисли да ће добити наклоност медија и странаца са којима слави славе, потпредседница владе ће се придружити њиховој хајци”.

Ипак, у једној од последњих великих медијских тема о сукобима у влади, међу актерима није било Зоране Михајловић. Покренуо је министар културе Владан Вукосављевић осудом ријалитија, чиме је изазвао реакцију власника Пинка Жељка Митровића, али и критике колега из владе Ане Брнабић, Небојше Стефановића и Александра Вулина. Они су, наиме, сматрали да министар не треба да се меша у уређивачку политику медија.