По социјалну помоћ „мерцедесом”

Ниш – После низа година током којих се број социјално угрожених породица повећавао, у Нишу у последњих годину и по дана број социјалних случајева опада. То се директно повезује са отварањем нових радних места у новосаграђеним фабрикама. Како за „Политику” каже директор Центра за социјални рад „Свети Сава” у Нишу Зоран Јовић – од краја јуна до почетка октобра, на списку социјално угрожених мање је чак 410 породица.

– Од када су почели да се отварају нови погони, односно у последње две и по године, број породица које су користиле социјалну помоћ смањивао се за по педесетак месечно. Тако смо у јуну 2016. године имали укупно 9.758 социјално угрожених породица, у истом месецу прошле године 9.212, а јуна ове 8.513. Првог дана октобра на списку су биле 8.104 породице што говори да је у јулу, августу и септембру ове године укупно 409 корисника у односу на последњи јун, или месечно по 135 социјално угрожених породица, скинуто са списка – рекао нам је Јовић.

Критеријуми за добијање социјалне помоћи, наглашава Зоран Јовић, и даље су веома оштри, а пут до остварења права на новчану надокнаду дуг.

– Потребно је прикупити документацију о радној способности и природи радног ангажовања у тренутку подношења захтева, о имовинском и здравственом статусу и свему другом што би представљало праву слику породице и њених чланова. Обавеза је да се најкасније до 60 дана од подношења захтева помоћ одобри, али ми не знамо колико је времена потребно да се све прибави, казао је Јовић.

У последње време често се говори о великим злоупотребама социјалне помоћи и настојањима да се то спречи, што потврђују и речи директора нишког центра.

– Због сумњи да помоћ користе и они који немају право организовали смо контроле на терену. Свуда где смо према анонимним пријавама реаговали заиста је ситуација била измењена – помоћ је коришћена иако је неко регуларно добио посао, ради дуже „на црно” или има приватни бизнис, а све то, наравно, није пријављено. У делу случајева утврдили смо да документација не представља праву слику социјалног статуса корисника због манипулисања са имовином. Скоро 90 одсто утврђених злоупотреба је око стварног имовинског стања. Мало ко пријављује наслеђене куће и станове, или у аутомобиле пољопривредна имања, што је често право богатство, али се зато појављује као редовни корисник помоћи – испричао је за наш лист Зоран Јовић.

Има злоупотреба и у породицама чији чланови раде у иностранству, а што се такође крије и није ретка слика да корисници социјалних служби по помоћ долазе најскупљим аутомобилима. Препричава се да су запослени у Центру за социјални рад у Нишу прошлог лета били згранути ситуацијом у којој су се нашли – док је једна скромно обучена и „сиромашна” суграђанка чекала у реду пред шалтером за подношење захтева за новчану социјалну помоћ, у ходник је утрчао дечачић од десетак година и повикао: „Мама, батали да чекаш, рекао тата да одмах изађеш јер ће паук да нам однесе ’мерцедес’”.