Бирачима више ништа није јасно

Шта сте спремни да жртвујете да бисте можда сачували Косово? А шта да бисте можда ушли у Европску унију?

Ко буде одлучио шта му је од ово двоје важније, 11. маја ће знати зашто гласа тако како гласа.

За српске гласове оних бирача којима ни седам дана пред изборе није јасно за шта су и за кога су, српски премијер и председник подједнако се жестоко боре колико и белгијски шеф дипломатије. Пред збуњеним српским бирачима је одлука о питањима на која одговор немају ни највећи правни стручњаци у земљи и свету. Када јасан одговор не нуде политичке опције за које треба да се гласа, објашњење белгијског шефа дипломатије могло би се учинити као одговор на питање које је поделило Србију – да ли Србија у Европску унију иде са Косовом или без њега.

„Моје разумевање је да смо потписали споразум са самом Србијом, без Косова”, рекао је прекјуче белгијски министар спољних послова Карел де Гухт.

Али штету нанету проевропском блоку Де Гухтовом изјавом одмах јуче покушало је да санира Министарство иностраних послова Белгије саопштењем у коме се каже да је Споразум о стабилизацији и придруживању Србије са ЕУ (потписан 29. априла) „заиста статусно неутралан у вези са Косовом,што је наведено у члану 135. Споразума”.

Међутим, ово саопштење, као ни скоро идентичне изјаве Солалниног портпарола Кристине Гаљак, нису заиста демантовале Де Гухта.

Наиме, ни пре ни после изјаве Де Гухта није било недоумица у вези са тим шта пише у Споразуму и шта значи за Србију члан 135. који гарантује суверенитет Србије над Косовом. Нејасно је да ли Белгија поштује члан 135. и Резолуцију 1244 и после 17. фебруара, с обзиром на чињеницу да је признала Косово. Да нису само српски гласачи у недоумици доказује и јучерашње саопштење словачког Министарства спољних послова које је поручило да су они са Србијом потписали Споразум у духу Резолуције 1244, која јасно дефинише границе Србије.

Саопштења из седишта Европске уније, не само да не решавају недоумице пред којима се налазе српски бирачи, већ показују да недоумице нису само у главама српских бирача.

Одлука за кога гласати на овим изборима није једноставан посао као што се то могао учинити до сада када се углавном гласало против некога? Јасно је да ово неће бити ни први ни последњи избори на којима би глас дат једној опцији могао на власт да доведе и ону политичку странку против које сте мислили да гласате. Глас за Коштуницу могао би да буде глас за радикале и социјалисте, као што би глас за Тадића могао да буде глас за Чеду Јовановића и социјалисте. Или све то исто неким другим редом.

Али, да ли када гласате за Коштуницу гласате за изолацију? Да ли кад бирате Тадића бирате и независност Косова? Да ли можете да гласате за улазак у ЕУ, а да то не значи распад државе, или да обрнемо ствари: може ли се гласати за опцију којој је приоритет Косово, а да то не значи да сте бирали лошији живот?

Да су ствари црно-беле, како гласаче покушавају да убеде супротстављене политичке опције у Србији, избори у Србији би били већ решени. Али нису.

Споразум између Србије и ЕУ потписан две недеље пре избора тешко да је развејао маглу у којој бауљају српски гласачи. Потписани Споразум, наиме, не важи и не може да се примењује све док Србија не испуни сарадњу са Хагом. Србија, тачније, одСпоразума нема ништа док не ухапси Младића или док главни тужилац хашког трибунала Серж Брамерц да  је задовољан сарадњом и без Младића у Хагу. И то је, наравно, могуће. Србија, за сада, има само обећање обећане лепше будућности.

Ако је реалност принцип на коме функционише данашњи свет, како то покушавају да нас увере док аргументују да је независност Косова незаустављива, онда би реалност требало да буде и најбољи одговор на питања која чекају разјашњење. Дакле, да ли је реално да се дозволи улазак Србије у ЕУ а да се претходно не рашчисти где су границе Србије? Вероватно исто колико је реално да Србија „тврдим ставом“ какав као тактику нуди националистичка опција, натера оне чланице ЕУ које су признале Косово да промене своју одлуку.

Колико је реално да „Фијат“ оде из Крагујевца уколико радикали дођу на власт? Вероватно исто колико и да радикали отерају „Фијат“ из Крагујевца зато што је Италија признала Косово.

И на крају, колико је реално очекивати да они који вам се нуде као једини избор кажу да постоји и онај други. Можда бољи, а можда и лошији по вас. Тек постоји. А да ли ће то бити ваш избор знаћете ако искрено одговорите на питање: Шта сте све спремни да жртвујете да можда уђете у ЕУ, а шта да можда сачувате Косово?